Institutionalization of Ethnochoreology in Serbia: the Legacy of Ljubica Janković at the Institute of Musicology SASA

Институционализација етнокореологије у Србији: заоставштина Љубице Јанковић у Музиколошком институту САНУ

Authors

Keywords:

етнокореологија, Љубица Јанковић, Етнографски музеј у Београду, Музиколошки институт САНУ, културна и истраживачка политика

Abstract

Since 1964, the Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts has been cherishing the offcial archive of the academician Ljubica Janković, ethnochoreologist, which originates from her service at the Ethnographic Museum in Belgrade (1939–1951). The legacy contains documentation about the activity of the Folk Dance Section of the Ethnographic Museum in Belgrade, and extensive data on folk dances in Yugoslavia from the frst half of the twentieth century. This paper presents part of the archival documentation relating to the establishment and activity of the Folk Dance Section. It was the frst state institution to collect primary and secondary research sources relating to folk dance structure and to the social context of a rural dance practice. Apart from that, it was the institution for education on folk dance preservation and staging. The focus of the paper is on the fundamental documents of ethnochoreological cultural and research policy in Serbia, manuscripts The Draft for Work at the Folk Dance Section of the Ethnographic Museum in Belgrade [Нацрт за рад у Отсеку народних игара при Етнографском музеју у Београду] (1939) and The Program for Work at the Department for Intangible Culture with the Sections: 1) Folk Dances and Folk Music; 2) Folk Literature; 3) Folk Art and Ornamentation; 4) Folk Customs and Religion; 5) Folk Medicine [Програм рада у Одељењу за духовну културу са Отсецима: 1) за народне игре и народну музику; 2) за народну књижевност; 3) за народну ликовну уметност и орнаментику; 4) за народне обичаје и веру; 5) за народну медицину] (1946). The aim of this study is to contribute to the history of ethnochoreology in Serbia by introducing the ideas of Ljubica Janković concerning folk dance research and preservation strategies because of their importance for the interpretation of numerous ethnochoreological and ethnomusicological theoretical and analytical results, mostly achieved in cooperation with her sister, Danica Janković. In addition, we indicate the applicability of the frst offcial ethnochoreological ideas for current folk dance research in Serbia.

 

 

References

Дробњаковић, Б. (1939) „Етнографски музеј у Београду у 1939. години”, Гласник Етнографског музеја у Београду 14: 121–125.

Дробњаковић, Б. (1940) „Етнографски музеј у Београду у 1940. години”, Гласник Етнографског музеја у Београду 15: 182–186.

Думнић, Марија, Лајић Михајловић, Данка, Васић, Александар (2014) Традиција српске етнокореологије – Љубица С. Јанковић, Београд: Музиколошки институт САНУ (http://www.music.sanu.ac.rs/Dokumenta/LjubicaJankovic.pdf), приступљено 30. 12. 2014.

Ђорђевић, Т. (1907) „Српске народне игре”, Српски етнографски зборник 9: 1–82.

Илијин, М. (1973) „Развој етнокореологије”, у С. Ђурић Клајн (ур.) Српска музика кроз векове, Београд: Галерија САНУ, 203–213.

Илијин, М. (1974) „Љубица С. Јанковић”, Народно стваралаштво – Фолклор 13: 141–144.

Јанковић, Д. (1940) „Драмски елементи у нашим народним орским играма и народна орска игра као драмски елеменат народних обичаја”, Гласник Етнографског музеја у Београду 15: 75–94.

Јанковић, Љ. (1939а) Нацрт за рад у Отсеку народних игара при Етнографском музеју у Београду (рукопис), Београд: Музиколошки институт САНУ.

Јанковић, Љ. (1939б) „Русалије”, Гласник Етнографског музеја у Београду 14: 20–30.

Јанковић, Љ. (1940а) „Народне игре у Кичеву и околини”, Гласник Етнографског музеја у Београду 15: 95–112.

Јанковић, Љ. (1940б) „Још нешто о приликама за играње у Скопској Црној Гори”, Гласник Етнографског музеја у Београду 15: 159–165.

Јанковић, Љ. (1940в) Упутства за прикупљање грађе о народним играма, Београд: Етнографски музеј у Београду.

Јанковић, Љ. (1946) Програм рада у Одељењу за духовну културу са Отсецима: 1) за народне игре и народну музику; 2) за народну књижевност; 3) за народну ликовну уметност и орнаментику; 4) за народне обичаје и веру; 5) за народну медицину (рукопис), Београд: Музиколошки институт САНУ.

Јанковић, Љ. (1956) „Владимир Р. Ђорђевић и народне игре”, Гласник Етнографског музеја у Београду 18: 249–258.

Јанковић, Љ. (1964) „Етномузикологија и етнокореологија”, Споменица у част новоизабраних чланова Српске академије наука и уметности 26: 87–92.

Јанковић, Љ. (1971) „Историјско-етнолошки радови Тихомира Р. Ђорђевића о народном животу у игри и музици”, у В. Мићовић (ур.) Споменица посвећена стогодишњици рођења Тихомира Ђорђевића, Београд: Српска академија наука и уметности: 7–17.

Janković, Lj. (1975) “The Brothers Tihomir and Vladimir Đorđević: Pioneers of Ethnomusicology in Serbia”, Yearbook of the International Folk Music Council 7: 67–76.

Јанковић, Љ. и Јанковић, Д. (1934) „Увод”, Народне игре, књ. 1, Београд: издање аутора, 1–16.

Јанковић, Љ. и Јанковић, Д. (1937) „Програмски део: Чување наших народних игара”, Народне игре, књ. 2 , Београд: издање аутора, 11–33.

Јанковић, Љ. и Јанковић, Д. (1939) „Рад на народним играма код нас и у другим земљама”, Народне игре, књ. 3, Београд: издање аутора, 289–326.

Janković, Lj. и Janković, D. (1951) Summary: Folk Dances 1–6, Belgrade: Council of Science and Culture of the Government of the F. P. R. of Yugoslavia [превод: Résumé: Danses populaires 1–6, Belgrade: Conseil pour la science et la culture du Gouvernment de la Yougoslavie].

Јовановић, Ј. (2010) „Милица Илијин, етнокореолог”, Музикологија 10: 205–210.

Јоксимовић, Б. и Ђорђевић, В. (1899) Питања за прикупљање музичких обичаја у Срба, Алексинац: „Караџић”.

Kaeppler, A. (2001) “Ethnochoreology”, Grove Music Online. Oxford Music Online, Oxford University Press, http://www.oxfordmusiconline.com/subscriber/article/grove/music/40752, приступљено 15. 6. 2014.

Krader, B. (1974) “Ljubica S. Janković (1894–1974)”, Yearbook of the International Folk Music Council 6: 9–14.

Младеновић, О. и Илијин, М. (1954) „Двадесет година рада сестара Јанковић на народним играма”, Зборник Матице српске за друштвене науке 8: 158–160.

Младеновић, О. (1974) „Академик Љубица С. Јанковић”, Гласник Етнографског института САНУ 23: 135–142.

Myers, H. (2001) “Ethnomusicology: II Pre-1945”, Grove Music Online. Oxford Music Online, Oxford University Press, http://www.oxfordmusiconline.com/subscriber/article/grove/music/52178pg2#S52178.2, приступљено 15. 6. 2014.

Петровић, Р. (1973) „Етномузиколошка проучавања”, у С. Ђурић Клајн (ур.) Српска музика кроз векове, Београд: Галерија САНУ, 221–239.

Rakočević, S. (2013) “Tracing the Discipline: Eighty Years of Ethnochoreology in Serbia”, New Sound 41 (1): 58–86.

Downloads

Published

25.11.2024

How to Cite

“Institutionalization of Ethnochoreology in Serbia: The Legacy of Ljubica Janković at the Institute of Musicology SASA: Институционализација етнокореологије у Србији: заоставштина Љубице Јанковић у Музиколошком институту САНУ”. 2024. MUZIKOLOGIJA-MUSICOLOGY, no. 17 (November): 259-72. https://muzikologija-musicology.com/index.php/MM/article/view/322.

Similar Articles

1-10 of 85

You may also start an advanced similarity search for this article.