The state of research on church chant in medieval Serbia
О истраживањима црквеног појања у средњовековној Србији
Keywords:
Србија, црквено појање, средњовековни, истраживање, појачке књиге, рукописAbstract
The Byzantine-musicological studies in Serbia during the last few decades have been at an unsatisfactory level. The fact that Serbian musicologists have not exhibited much interest in exploring this research area could be somewhat justified by the fact that its scope for new studies might seem limited. The efforts aimed towards reconstructing and ‘resounding’ the medieval liturgical melodies based on the anagogic sources (the primary sources - notated manuscripts are very deficient) seems, at first glance, discouraging, even futile. Nevertheless, the conditions for systematic research do exist, all the more because the current knowledge on music paleography, rhythmic and scale characteristics of Byzantine church chant has considerably changed the previous inquiry that had been limited to a few, although very precious musical pieces of only three known Serbian fifteenth-century composers - Ishaia, Nikola and Stefan. After a brief account on the topics and issues that have, until now, been in the scholarlyfocus, I draw attention to what has been done and what is currently underway in the research on Serbian medieval chant, while also indicating the areas that could be of greater interest for future explorations. I pay special critical attention to certain conclusions and methodological methods applied to the notated manuscripts that deal with liturgical music practice in medieval Serbia. According to some new findings in the field of Byzantine musicology, a new critical reading of available sources is necessary. Becoming acquainted with the earlier false approaches and conclusions made in haste and without particular evidence could be of significant help and serve as an important impulse for young researchers to get involved with explorations of Serbian music past.
References
Аврамовић, Д. (1847) Описаније древности српских у Светој Атонској Гори, Београд: У Књигопечатњи Књажества Србског.
Аврамовић, Д. (1848) Света Гора са стране вере, художества и повеснице, Београд: У Књигопечатњи Књажества Србског.
Bingulac, P. (1977) „Vizantijska muzika”, у K. Kovačević (ур.) Muzička enciklopedija, tom 3, Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod, 682–687. (иста одредница и у првом издању из 1963 J. Andreis /ur./ Muzička enciklopedija, tom 2, Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod, 776–780).
Velimirović, M. (1960) Byzantine Elements in Early Slavic Chant – The Hirmologium, Momumenta Mousicae Byzantinae, Pars Principalis et Pars Suppletoria, vol. IV, Copenhagen.
Velimirović, M. (1964а) “Joakeim Monk of the Harsianites Monastery and Domestikos of Serbia”, Зборник радова Византолошког института XVIII (2): 451–458. (српски превод истог текста, с различитим музичким примером /1964б/ „Јоаким монах и доместик Србије”, Zvuk 62: 150–156).
Velimirović, M. (1964б) “Study of Byzantine Music in the West”, Balkan Studies 5: 63–76.
Velimirović, M. (1966a) “Peter Lampadarios and Metropolitan Serafim of Bosnia”, у M. Velimirović (ур.) Studies in Eastern Chant I, London: Oxford University Press, 71–88.
Velimirović, M. (1966б) “Byzantine Composers in MS Athens 2406”, у J. A. Westrup, E. Wellesz (ур.) Essays Presented to Egon Wellesz, Oxford: Clarendon Press, 7–18.
Velimirović, M. (1967) “The Influence of the Byzantine Chant on the Music in the Slavic Countries”, у J. M. Hussey, D. Obolensky and S. Runciman (ур.) Proceedings of the XIIIth International Congress of Byzantine Studies, London: Cambridge University Press, 119–140.
Velimirović, M. (1981) “Some Thoughts Аbout the Origins of National Music Cultures Аmong the Slavs”, у R. Peman (ур.) Hudba slovanských národů: a její vliv na evropskou hudební kultura, Papers of the Symposium in Brno, Czechoslovakia, Brno: esk hudebn spolenost 61–66.
Velimirović, M. (1982) “The Slavic Response to Byzantine Musical Influence”, Musica Antiqua Europae Orientalis VI: 727–736.
Velimirović, M. (1982–1983) “Beginnings of National Music Cultures among the Southern Slavs”, Serbian Studies 2: 61–70.
Викторов, А. Е. (1881) Собрание рукописей П И Севастьянова, Москва.
Григорович, В. И. (1877) Очерк путешествия по европейской Турции, изд. 2–е, Москва: М. Н. Лаврова и К.
Дмитриев-Петкович, К. П. (1865) „Обзор афонских древностей”, Записки ИАН, т. 6, Приложение к VI–му тому Записок № 4, Санктпетербург.
Дучић, Н. (1884) „Старине хилендарске”, Гласник српског ученог друштва 56: 116.
Дучић, Н. (1895) „Стихира у нотама хиландарског појања”, Књижевни радови IV: 147–148.
Ђаковић, Б. (2004) „Појава нових звучних издања православне духовне музике као одраз данашњег стања овога жанра у нас”, у В. Микић и Т. Марковић (ур.) Музика и медији, Београд: Факултет музичке уметности: 212–231.
Ђурић-Клајн, С. (1958) „Архиви као извори за историју српске музике”, Архивски алманах I: 44–47.
Живковић, М. (1932) рубрика „Разне вести”, Музички гласник V (9): 260.
Jakobson, R. (ур.) (1957) Fragmenta Chiliandarica Palaeoslavica: A Sticherarium (Codex Monasterii Chiliandarici 307); B Hirmologium (Codex Monasterii Chiliandarici 308), Monumenta Mousicae Byzantinae V, Copenhagen: Ejnar Munksgaard.
Јаковљевић, А. (1963) „Библиографија српског црквеног народног појања”, Православна мисао VI: 109–116.
Јаковљевић, А. (1970) „Давид Редестинос и Јован Кукузељ у српскословенским преводима”, Зборник радова Византолошког института XII: 179–191. (исти текст у енглеском преводу /1973/ “David Redestinos, Monk and Musician”, Studies in Eastern Chant 3: 91–97).
Јаковљевић, А. (1971a) “Σερβικόν κράτιμα”, Хиландарски зборник 2: 131–142.
Jakovljević, A. (1971б) “Koukouzeles’ part in the funeral service of mediaeval Serbia and Byzantium”, Cyrillomethodianum I: 121–130.
Jakovljević, A. (1977) “Ioannes Harsianites, domestikos Serbias”, Beiträge zur Musikgeschichte Osteuropas, Wiesbaden, 261-272. (исти текст у српском преводу /1982/„Јован /Јоаким/ Харсијанит, монах и доместик Србије”, Aрхеографски прилози 4: 63–81).
Јаковљевић, А. (1986) „Манојло Влатир, доместик Свете Софије”, Хиландарски зборник 6: 127–160.
Jakovljević, A. (1988) Δίγλωσση παλαιογραφία και μελώδοι υμνογράφοι του κώδικα των Αθηνών 928, Λευκωσία: Κντρο Μελετών Ιερς Μονής Κύκκου, Ερευνητικ Κντρο Κυπριακής Μοναστηριολογας και Ιστορα.
Јаковљевић, А. (1989) „Cod. Lavra E–108 из XV века као најстарији српско–грчки Антологион са Кукузељевом нотацијом”, Хиландарски зборник 7: 133–161.
Јаковљевић, А. (1991) „Константин Мосхијан, доместик и лаосинакт”, Хиландарски зборник 8: 91–97.
Јаковљевић, А. (2004) Антологија са неумама из доба кнеза Лазара и деспота Стефана Лазаревића, Крушевац: Народни музеј Крушевац.
Кавелин, Л. А. (1877) „Словено–српска књижница на св. Гори Атонској у манастиру Хиландару и св. Павлу”, Гласник српског ученог друштва 44: 232–304.
Кокановић М. (1999) „Помени о музици у српским средњовековним житијима”, Зборник Матице српске за сценске уметности и музику 24–25: 145–163.
Λάμπρος, Σ. (1895) Κατάλογος των εν ταις βιβλιοθήκαις του Αγίου Όρους ελληνικών κωδίκων, τόμ. 1, εν Κανταβριγία της Αγγλίας.
Λάμπρος, Σ. (1900) Κατάλογος των εν ταις βιβλιοθήκαις του Αγίου Όρους ελληνικών κωδίκων, τόμ. 2, εν Κανταβριγία της Αγγλίας.
Maksimović, S. (1975) “Some Elements of Melodic Construction in Serbian Chant of the Fifteenth Century”, у J. Morawsky (ур.) Musica Antiqua Europae Orientalis IV, Bydgoszcz: Filharmonia Pomorska, 163–173.
Манојловић, К. П. (1921) „О црквеној музици код Срба”, Весник Српске Цркве XXVII (11–12): 112–126.
Манојловић, К. П. (1934) „Звуци земље Рашке”, Звук 3: 88–96.
Манојловић, К. П. (1946) „За трагом наше старе световне и црквене музичке уметности”, Гласник Српске православне цркве XXVII (9): 169–171.
Матић, С. (1932) „Један споменик старе музичке културе српске”, Музички гласник V (10): 277–280.
Матић, С. (1952) Опис рукописа Народне библиотеке са прилогом Породични архив Рашковића Описао др М Костић, Посебна издања САНУ, књ. 191, Београд: САНУ: 253–254.
Новаковић, С. (1900) „Старинско црквено певање”, Караџић 4: 57–58.
Острогорски, Г. (1971) „Алексије Раул, велики доместик Србије”, Византија и Словени, Београд: Просвета, 228–242.
Pennington, A. E. (1973) “Stefan the Serb in Moldavian Manuscripts”, Slavonic and East European Review 122: 107–112. (исти текст и у књизи Music in Medieval Moldavia, Bucuresti 1985, 186–198).
Пено, В. (1996) „Митрополит др Дамаскин Грданички и црквено појање”, Хришћанска мисао 9–12: 62–63.
Пено, В. (2000) „О пореклу новијег српског црквеног појања”, Мокрањац 2: 36–48.
Пено, В. (2004–2005) „Андрија Јаковљевић: Антологија са неумама из доба кнеза Лазара и деспота Стефана Лазаревића”, Археографски прилози 26–27: 585–593.
Пено, В. (2008а) „Милош Велимировић (1922–2008) – In Memoriam”, Музикологија 8: 329–334.
Пено, В. (2008б) „О појачкој уметности у Византији непосредно пре и у доба Светог Саве (Нацрт методологије у проучавању српске средњовековне музике)”, Наша прошлост 9: 29–40.
Пено, В. (2008в) Појачки зборници у српским рукописним ризницама од XV до XIX века, необјављена докторска дисертација, Филозофски факултет Универзитета у Београдy
Peno, V. (2009) “The Liturgical Typikon as a Source for Medieval Chanting Practice”, у I. Moody и M. Takala (ур.) Composition and Chanting in the Orthodox Church, Proceedings of the Second International Conference on Orthodox Music, 4–7 June 2007, Joensuu: University of Joensuu, 203–212.
Пено, В. (2010а) „О процесу настанка и функцији неумске књиге у византијској појачкој традицији (прилог разматрању феномена музичке писмености)”, Зборник радова Византолошког института 47: 149–160.
Пено, В. (2010б) „О Исаији Србину – творцу мелодија Атинског кодекса бр. 928”, у M. Czernin и M. Pischlöger (ур.) Theorie und Geschichte der Monodie Festschrift fur Bozhidar Karastoyanov Anlasslich seines 70 Geburtstags, Brno – Wien: 263–274.
Пено, В. (2011) „О мултикултуралном и интеркултуралном приступу у тумачењу појачке традиције православних народа на Балкану – случај ‘грчке’ и ‘западноевропске’ школе у византолошкој музикологији”, Теме 4: 1289–1302.
Пено, В. (2013) „Антологија бр. 928. из Националне библиотеке Грчке – редак споменик српске музичке прошлости”, у В. Голубовић, П. Петковић (ур.) Зборник радова са IV међународне научне конференције „Очување и заштита културноисторијског наслеђа Србије у иностранству”, Београд: Институт за међународну политику и привреду, електронски-оптички диск (CD-ROM), 373–382.
Peno, V. (2012) “Christian Troelsgård, Byzantine neumes, A new introduction to the middle byzantine musical notation, Subsidia vol. IX, Monumenta Musicae Byzantinae, Copenhagen: Museum Tusculanum Press 2011”, Музикологија 13: 183-190.
Перић, Ђ. (прир.) (1984) „Један рукопис митрополита Дамаскина Грданичког о српском црквеном појању”, Гласник – службени лист Српске православне цркве 6: 108–123.
Petrović, D. (1975) “Byzantine and Slavonic Octoechos until the 15th century”, у J. Morawsky (ур.) Musica Antiqua Europae Orientalis IV, Bydgoszcz: Filharmonia Pomorska, 175–190.
Petrović, D. (1986) “The Heritage of SS. Cyril and Methodius as Reflected in Serbian Chant”, у E. G. Farrugia, R. F. Taft, G. K. Piovesana (ур.) Christianity among the Slavs The Heritage of Saints Cyril and Methodius, Acts of the International Congress held on the Eleventh Centenary of the Death of St Methodius, Rome, October 8–11, 1985, Orientalia Christiana Analecta 231: 291–294.
Петровић, Д. (1991а) „Српска духовна музика у раном средњем веку”, Pro musica 144: 8–10.
Петровић, Д. (1991б) „Рани словенски литургијски рукописи и прва оригинална дела српске певане поезије”, Pro musica 145: 10–12.
Петровић, Д. (1991в) „Како се у Србији појало у 14. и 15. веку”, Pro musica 146: 8–10.
Петровић, Д. (1993) „Бечка издања Monumenta Musicae Byzantinae”, Зборник Матице српске за сценске уметности и музику 12–13: 149–151.
Petrović, D. (1995) “The Eleven Morning Hymns Eothina in Byzantine and Slavonic Traditions”, у L. Dobszay (ур.) International Musicological Society Study Group Cantus Planus, the 6th Meeting, Eger, Budapest: Hungarian Academy of Sciences and Arts, Institute for Musicology, 435–448.
Petrović, D. (1999) “Octoechos Stichera in Byzantine and South Slavonic Musical Manuscripts. A Comparative Analysis”, у G. Wolfram (ур.) Palaeobyzantine Notations II, Hernen: A. A. Bredius Foundation, Peters, Leuven – Paris – Dudley, MA, 99–108.
Петровић, Д. (2004) „Непознато писмо Жан-Батист Тибоа, француског византологамузиколога из 1899. године”, Зборник радова Византолошког института XLI: 475–483.
Petrović, D. (2004) “Тhe Selection of Tones in the Services for the Twelve Great Feastes”, у G. Wolfram (ур.) Palaeobyzantine Notation III, Hernen: A. A. Bredius Foundation, Peters, Leuven – Paris – Dudley, MA, 211–226.
Петровић, Д. (2010) „Шест деценија Музиколошког института САНУ”, Музикологија 10: 11–58.
Радојичић, Ђ. Сп. (1952) „Старе српске повеље и рукописне књиге у Хиландару”, Архивист II (2): 47–82 (о неумским зборницима на стр. 69–70, 72 и репродукције сл. 12 и 13). (исти текст и у /1967/ Књижевна збивања и стварања код Срба у средњем веку и у турско доба, Нови Сад: Матица српска, 311–336).
Радојичић, Ђ. Сп. (1955) „Старе архивске и рукописне збирке на Св. Гори”, Архивист V (2): 3–28. (исти текст и у /1967/ Књижевна збивања и стварања код Срба у средњем в еку и у турско доба, Нови Сад: Матица српска, 336–367).
Радојичић, Ђ. Сп. (1959) „Архиђакон Јован, писац стихова XVIII века”, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду IV: 258–273.
Радојичић, Ђ. Сп. (1962) „Српски композитор петнаестог века”, Књижевне новине 182: 7.
Радојичић, Ђ. Сп. (1967) „Стари српски музичари и књижевници византијског образовања или порекла”, у Књижевна збивања и стварања код Срба у средњем веку и у турско доба, Нови Сад: Матица српска, 248–253.
Сава Хиландарац (1894) „Историја и опис манастира Хиландара у Светој Гори”, Хришћански весник 16: 156–165 и 217–224.
Sava Chilandarec (1897), „Rukopisy a starotisky Chilandarské”, Vestnik Krlovske česk společnosti nuk Třida filos–historica 1896, r. 6, Praha, 1–98 (и посебан отисак из исте године).
Синђел др Дамаскин (1923) „О певању у православној Цркви”, Гласник Српске Православне Патријаршије IV (18): 278-279, 295–297.
Синђел др Дамаскин (1957) „Наше црквено певање данас”, Гласник Српске православне цркве ХХХVIII: 85–86. Српско православно пјеније у један глас у ноте ставили Гаврило Бољарић и Никола Тајшановић (1891), књ. II, св. 1–9, Сарајево.
Станковић, Ж. „Српско црквено појање (црквено–историјска расправа)”, Весник Српске православне цркве (1908) св. IX: 690; (1909) св. X: 733; св. XI: 816; св. II: 97; св. III: 169.
Станковић, Ж. (1951) „Нека запажања о нашем осмогласном пјенију – два блажена по старом начину”, Православна мисао IV (1–2): 70–77.
Станковић, Ж. (1958) „Око историје једне црквене песме – прилог за историју српског црквеног појања”, Православна мисао I (2): 52–68.
Станковић, Ж. (1980) Грађа за историју српског православног црквеног појања – Грчка школа и карловачко појање (прир. Д. Петровић), Православна мисао XXII, 27: 55–73.
Stefanović, D. (1961a) “The Earliest Dated and Notated Document of Serbian Chant”, Зборник радова Византолошког института 7: 187–196.
Стефановић, Д. (1961б) „Изгорели неумски рукопис бр. 93. београдске Народне библиотеке – једини познати музички споменик из српског средњег века”, Библиотекар XIII (5): 379–384 + сл. 12.
Стефановић, Д. (1961в) „Неколико података о грчком утицају на српско црквено појање”, Богословље V (XX)/ l–2: 107-111 + сл. 2.
Stefanović, D. (1963) “Melody Construction in Byzantine Chant”, у Comité Yougoslave des Études Byzantines (ур.) Actes du XIIe Congres Internationale d’Etudes byzantines Ochrid 10-16 septembre 1961с. vol. I, Beograd, 375–384.
Stefanović, D. (1966a) “The Beginnings of Serbian Chant”, у J. Kavka, J. Kresnek, L. Burlas (ур.) Anfänge der slavischen Musik, Bratislava: Verlag der Slowakischen Akademie der Wissenschaften, 55–64.
Стефановић, Д. (1966б) „Охридски неумски рукописи и почетоци на словенската музичка култура”, у П. Х. Илиевски и сар. (ур.) Словенска писменост 1050-годишнина на Климент Охридски, Скопје: Народен Музей Охрид, 129–139.
Stefanović, D. (1966в) “Some Aspects of the Form and Expression of Serbian Medieval Chant”, у Z. Lissa (ур.) Musica Antiqua Europae Orientalis vol. 1, Bydgoszcz: Filharmonia Pomorska, 61–77.
Stefanović, D. (1967a) “The Daily Menaia from Carbone”, Bolletino della Badia Greca di Grottaferrata n.s.XXI gennaio-giugno: 41–46.
Stefanović, D. (1967б) “The Influence of the Byzantine Chant on the Music of the Slavic Countries”, у J. M. Hussey, D. Obolensky, S. Runciman (ур.) Proceedings of the XIIIth International Congress of Byzantine Studies, Supplementary Paper, London: New York Oxford University Press, 141–147.
Stefanović, D. (1967в) “A Medieval Slavonic Hymn in Honour of Pope Clement I”, Eastern Churches Review I (3): 243–247 + tab. l.
Stefanović, D. (1968) “Prispevek k preučevanju začetkov slovanske pravoslavne glasbene culture”, Muzikološki zbornik IV: 21–27.
Стефановић, Д. (1969а) „Музика у средњовековној Србији”, у Лаврентије еп. Западно-европски и аустралијски и др. (ур.) Српска православна црква 1219–1969. Споменица о 750–годишњици аутокефалности, Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве, 117–127 + сл. 2.
Stefanović, D. (1969б) “New Data About the Serbian Chant”, у G. Reese и R. J. Snow (ур.) Essays in Musicology in Honor of Dragan Plamenac, Pittsburgh: University of Pittsburgh Press, 321–330.
Стефановић, Д. (1970a) „Појање старе српске црквене поезије”, у Ђ. Трифуновић (ур.) О Србљаку Студије, Београд: Српска књижевна задруга, 129–140.
Стефановић, Д. (1970б), „Екфонетска нотација у старим словенским рукописима”, у Симпозијум на 1100-годишнина од смртта на Кирил Солунски, књ. II, Скопје: МАНУ, 339–346 + сл. 5.
Стефановић, Д. (1972a) „О проучавању српске црквене музике и о музичким издањима у последњих тридесет година”, Српска православна црква Њена прошлост и садашњост 3: 71–80.
Стефановић, Д. (1972б) „Појање старе српске поезије”, у Ђ. Трифуновић (прир.) Стара књижевност, Српска књижевност у књижевној критици l, Београд, 137–141.
Стефановић, Д. (1973) „Извори за проучавање старе српске црквене музике”, у С. Ђурић-Клајн (ур.) Српска музика кроз векове, Галерија Српске академије наука и уметности 22, Београд: САНУ: 142–152.
Стефановић, Д. (1974) „О проучавању српске црквене музике и музичким издањима у последњих тридесет година”, у Р. Лукић (ур.) Споменица посвећена 130-годишњици живота и рада Библиотеке Српске академије наука и уметности, Посебна издања САНУ, CDLXXVI, Споменица 65, Београд: САНУ, 125–134.
Стефановић, Д. (прир.) (1975а) Стара српска музика – примери црквених песама из XV века, посебна издања, књ. 15/I, Београд: Музиколошки институт САНУ.
Stefanović, D. (1975б) “Serbian Church Music through the Centuries”, у I. Herausgegeben von Rudolf Flotzinger (ур.) Grazer Musikwissenschaftliche Arbeiten l: Beiträge zur Musikkultur des Balkans, Graz, 127–138.
Stefanović, D. (1976) “Two Bilingual Music Manuscripts from the Fifteenth and Sixteenth Centuries”, Actes du XIV Congres International des Etudes Byzantines t. III, Bucarest 1976, 575–578.
Стефановић, Д. (1977) „Средњовековна стихира у част папе Климента I Римског (+102)”, у Д. Богдановић, Ђ. Трифуновић, Б. Јовановић-Стипчевић (ур.) Зборник Владимира Мошина, Београд: Савез библиотечких радника Србије: 91–95.
Stefanović, D. (1978а) “The Works of Stefan the Serb in Byzantine Music Manuscripts of the XVth and XVIth Centuries”, Мuzikološki zbornik XIV: 13–18.
Stefanović, D. (1978б) “The Development of the Slavonic Menaia Manuscripts”, Musica Antiqua Europae Orientalis, vol. V, Bydgoszcz: Filharmonia Pomorska, 211–220.
Stefanović, D. (1982) “Greek Daily Menaia Manuscripts”, Musica Antiqua Europae Orientalis, vol.VI, Bydgoszcz: Filharmonia Pomorska, 251–263.
Stefanović, D. (1991) “The Importance of Rhythm in the Bilingual Polyeleos by Isaiah the Serb (15th century)”, у C. Hannick (ур.) Acta of the Congress held in Hernen Castle, Hernen: A. A. Bredius Foundation, 101–108.
Stefanović, D. (1992) “The Phenomenon of Oral Tradition in Transmission of Orthodox Liturgical Chant”, у L. Dobszay и сар (ур.) Cantus planus, International Musicological Society Study Group: papers read at the fourth meeting, Pcs, Hungary, 3–8 September 1990, Budapest: Hungarian Academy of Sciences, Institute for Musicology, 303–310. (на српском језику: „Феномен усмене традиције у преношењу православног литургијског појања”, Зборник Матице српске за сценске уметности и музику 10–11: 13–16).
Stefanović, D. (1995) “Aspects and Principles of Adaptation of the Church Slavonic Texts to the Byzantine Melodic Formulae”, у Ј. Szendrei, D. Hiley (ур.) Laborare fratres in unum Festschrift Lszló Dobszay zum 60 Geburtstag, Spolia Berolinensia. Berliner Beiträge zur Mediävistik, Band 7, Hildesheim: Weidmann, 297–305.
Стефановић, Д. (1997) „Проучавање средњовековних јужнословенских рукописа”, Глас CCCLXXXII САНУ, Одељење друштвених наука, књ. 28, 115–117.
Stefanović, D. (2011) “The Trisagion in some Byzantine and Slavonic Stichera”, у P. Jeffery (ур.) The Study of Medieval Chant, Paths and Bridges, East and West, in Honour of Kenneth Levy, Cambridge: The Boydell Press, 303–311.
Стефановић, Д. аудио издања:
(1971) Старо српско појање Транскрипције неумских записа од XV до XIX века. Грамофонска плоча. Академски камерни хор (касније: Студијски хор Музиколошког института САНУ), диригент Димитрије Стефановић, солисти Ана Матовић сопран и Владо Микић бас, Београд: Српска књижевна задруга и Музиколошки институт САНУ.
(1980, 1998) Стара духовна музика. Грамофонска плоча. Студијски хор Музиколошког института САНУ, диригент и приређивач Димитрије Стефановић, солиста Владо Микић, бас. Музиколошки институт САНУ, Београд 1980; CD издање 1998.
Стојановић, Љ. (1903) Каталог Народне библиотеке у Београду IV Рукописи и старе штампане књиге, Београд: Краљ.-српска државна штампарија.
Стојановић, Љ. (1905) Стари српски записи и натписи III, Београд: Српска краљевска академија. (Фототипско издање из 1984, прир. Луција Цернић, САНУ, Народна библиотека Србије и Матица српска).
Sticherarium – Vienna MS Theol Graec 181 AD 1221 (1935), C. Høeg, H. J. W. Tillyard, E. Wellesz (ур.), Seria Principale, Monumenta Musicae Byzantinae 1, Copenhague.
Strunk, O. (1977) “Two Chilandari Choir Books”, у Essays on Music in Byzantine World, New York: W.W. Norton & Company, 220–230.
Тончева, Е. (1985а) „За ранната полиелејна практика на Балканите (по извори от XIIXIII в.)”, Българско музикознание 3: 3–29.
Тончева, Е. (1985б) „Нотации в славянските ръкописи до XV в.”, Славянска палеография и дипломатика 2, София.
Toncheva, E. (1988) “Isaija’s Anthology (Athens Ms No 928, XV c.) as a source for the Late-Byzantine melodical lexicology (Theseis), у Musica Antiqua VIII, vol. 1. Acta Musicologica, Bydgoszcz: Filharmonia Pomorska, 1025–1046.
Toncheva, E. (1991) “The Bulgarian liturgical chant (9th-19th centuries)”, у C. Hannick (ур.) Rhythm in Byzantine Chant Acta of the Congress held at Hernen Castle in November 1986, Hernen: A.A. Bredius Foundation, 141–193.
Toncheva, E. (1992а) “Über die formelhaftigkeit in der mündlichen kirchengesangstradition auf dem Balkan (Das automela prosomia-singen der sübslawen im 15 Jh. nach Ms. Athen Nr. 928), у L. Dobszay и сар. (ур.) Cantus Planus Papers read at the fourth meeting Pcs, Hungary 3–8 September 1990, Budapest, 251–265.
Toncheva, E. (1992б) “The Polyeleos refrain for St. John of Rila from the 15th c.”, Българско музикознание 2: 42–53.
Toncheva, E. (1993) “Der polyeleische zuklus nach dem psalm 135 in der hanschrift Athens 928 (Die Anthologie von Zegligevo) vom. 15 Jh. und die polyeleischen melodien Bulgariken”, у А. Минчева, Б. Райков, К. Иванова (ур.) Българският петнадесети век, София: Народната библиотека Св. св. Кирил и Методий и Българската археографската комисия, 359–375.
Toncheva, E. (1994) “Polyeleos-Pripeli im Ms. Athen 928 (Isaija-Anthologie, 15 Jh.) und deren Beziehung zur hymnographischen-schöpferischen Activität des Patriarchen Eutomios”, Търновска книжовна школа: Паметници Поетика Историография. Пети международен симпозиум. Велико Търново, 6–8 септември 1989 г. Велико Търново: Унив. изд. Св. св. Кирил и Методий, 641–664.
Troelsgård, C. (2011) Byzantine neumes, A new introduction to the middle byzantine musical notation, Subsidia vol. IX, Monumenta Musicae Byzantinae, Copenhagen: Museum Tusculanum Press.
Успенский, Архим. П. (1847) „Указатель актов, хранящихся в обителях св. Горы Афонской”, Журнал Министерства народного просвещения 52 (7): 36–74; 52 (8): 169–200.
Успенский, Архим. П. (1877) Первое путешествие в афонские монастыри и скиты в 1846 г. II/1, Киев: Тип. Ефимова.
Цернић, Л. (1968) „Рукопис Стефана Србина”, Библиотекар 1–2: 61–83.
Conomos, D. (1974) Byzantine Trisagia and Cheroubika of the Fourteenth and Fifteenth Centuries – A Study of Late Byzantine Liturgical Chant, Thessaloniki: Patriarchal Institute for Patristic Studies.
Цревар, Д. (1970) „Преглед гласова у старој српској појаној поезији”, у Ђ. Трифуновић (ур.) О Србљаку: студије, Београд: Српска књижевна задруга, 446–456.
Wellesz, E. (1949) “A Survey of Studies in Byzantine Music and Hymnography”, у A History of Byzantine Music and Hymnography, Oxford: Clarendon Press: 1–15.
Wolfram G. (2011) “The Anthologion Athos Lavra E–108: A Greek-Slavonic Liturgical Manucsript” Музикологија 11: 25–37.
Downloads
Published
Issue
Section
License
Copyright (c) 2022 MUZIKOLOGIJA-MUSICOLOGY
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 3.0 Unported License.
You are free to:
- Share — copy and redistribute the material in any medium or format.
The licensor cannot revoke these freedoms as long as you follow the license terms.
Under the following terms:
-
Ауторство — You must give appropriate credit, provide a link to the license, and indicate if changes were made.
You may do so in any reasonable manner, but not in any way that suggests the licensor endorses you or your use. -
Некомерцијално — You may not use the material for commercial purposes.
-
NoDerivatives — If you remix, transform, or build upon the material, you may not distribute the modified material.
- No additional restrictions — You may not apply legal terms or technological measures that legally restrict others from doing anything the license permits.
