On the Multipart Singing in the Religious Practice of Ortodox Greeks and Serbs: The Theological-Culturological Discourse
О вишегласју у богослужбеној пракси православних Грка и Срба: теолошкокултуролошки дискурс
Keywords:
црква, нација, Срби, Грци, вишегласна црквена музика, Исток, ЗападAbstract
In 1844, Serbian patriarch Josif Rajačić served two central annual Liturgies, at the feasts of Pasha and Penticost, in the Greek church of Holy Trinity in Vienna; these were accompanied by the four-part choral music. The appearance of new music in several orthodox temples in Habsburg Monarchy (including this one) during the first half of the nineteenth century, became an additional problem in a long chain of troubles that had disturbed the ever imperiled relations between the local churches in Balkans, especially the Greek and Serbian Orthodox. The official epistle that was sent from the ecomenical throne to all sister orthodox churches, with the main request to halt this strange and untraditional musical practice, provoked reactions from Serbian spiritual leader, who actually blessed the introduction of polyphonic music, and the members of Greek parish at the church of St. George in Vienna, who were also involved with it. The correspondence between Vienna and Constantinople reflected two opposite perceptions. The first one could named “traditional” and the other one “enlightening”, because of the apologies for the musical reform based on the unequivocal ideology of Enlightenment. In this article the pro et contra arguments for the new music tendencies in Greek and Serbian orthodox churches are analyzed mainly from the viewpoint of the theological discourse, including the two phenomena that seriously endangered the very entity of Orthodox faith. The first phenomenon is the ethnophiletism which, from the Byzantine era to the modern age, was gradually dividing the unique and single body of Orthodox church into the so-called “national” churches, guided by their own, almost political interests, often at odds with the interests of other sister churches. The second phenomenon is the Westernization of the “Orthodox soul” that came as a sad result of countless efforts of orthodox theological leaders to defend the Orthodox independence from the aggressive Roman Catholic proselytism. “The Babylonian captivity of the Orthodox church”, as Georg Florovsky used to say, began when Orthodox theologians started to apply the Western theological methods and approaches in their safeguarding of the Orthodox faith and especially in ecclesiastical education. In this way the new cultural and social tendencies which gripped Europe after the movements of Reformation and Contra-Reformation were adopted without critical thinking among Orthodox nations, especially among the representatives of the Ortodox diaspora at the West. Observed from this extensive context, the four-part music in Orthodox churces in Austria shows one of many diverse requirements demanded from the people living in a foreign land, in an alien and often hostile environment, to assimilate its values, in this case related to the adoption of its musical practices.
References
Аноним (1844) Пештанско-будимскıй скоротеча, 21. 5, 223.
Βαλληνδρά, Α. (1972) „Η εκκλησιαστική μουσική της Ελληνικής Ορθοδόξου εκκλησίας κατά την τελευταίαν 150ετίαν”, Εκκλησία 49: 92–98.
Βεργώτη, Γ. (1994) „Η Επτανησιακή Λειτουργική Μουσική και το πολιτιστικό της μήνυμα”, Χαριστήριον τω Παναγιωτάτω Μητροπολίτη Θεσσαλονίκης κ. κ. Παντελεήμονι τω Δευτέρω επί τη συμπληρώσει εικοσαετούς εν Θεσσαλονίκη ποιμαντορίας, Θεσσαλονίκη, 229–269.
Веселиновић, Р. (1969) „Преглед историје Карловачке митрополије од 1695. до 1919”, у Лаврентије еп. Западно-европски и аустралијски и др. (ур.) Српска православна црква 1219–1969. Споменица о 750–годишњици аутокефалности, Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве, 221–240.
Вукашиновић, В. (2010) Српска барокна теологија, Врњци – Требиње: Братство Св. Симеона Мироточивог, Манастир Тврдош.
Давидов, Д. (1978) Српска графика XVIII века, Нови Сад: Матица српска.
Демелић, Ф. (1865) „Корнелије Станковић”, Летопис Матице српске XXXIX (110): 188–234.
Δραγούμη, Μ. (1976–1978) „Η δυτικίζουσα εκκλησιαστική μουσική μας στην Κρήτη και στα Επτάνησα”, Δελτίον της Ελληνικής Λαογραφικής 31: 272–293.
Δραγούμη, Μ. (2000) Η μουσική παράδοση της Ζακυντινής Εκκλησίας, Αθήνα: Οι Φίλοι του Μουσίου Σολωμού.
Грујић, Р. (1920) Православна српска црква, Београд: Издавачка књижница Геце Кона.
Грујић, Р. (1933) Скопска митрополија. Историски преглед до обнављања српске патријаршије 1920. године, Скопље: Манастирске штампарије.
Ђ. И. (1844) „Допис”, Пештанско-будимскıй скоротеча, 27. 4, 195.
Ευστρατιάδου, Σ. (1912), Ο εν Βιέννη ναός του Αγίου Γεωργίου και η κοινότης των Ελλήνων Οθωμανών ηπηκόων, Αλεξάνδρεια.
Επιστολή (1846) = Εγκύκλιος Πατριαρχική και Συνοδική Επιστολή καταργούσα και απαγορεύσα την καινοτόμον είσαξιν και χρήσιν της καινοφανούς τετραφώνου μουσικής ετ ταίς ιεραίς ακολουθίαις των απανταχού ορθοδόξων Εκκλησιών, προνοία και φροντίδι τού Παναγιωτάτου Οικουμενικού Πατριάρχου Κυρίου Κυρίου Ανθίμου και της Αγίας και Ιεράς Συνόδου, Εκ της εν Κωνσταντινούπολει Πατριαρχικής του Γένους Τυπογραφίας.
Житије Герасима Зелића (1897) књ. I, Београд: Државна штампарија Краљевине Србије (Српска књижевна задруга коло 6, књ. 36).
Зизјулас, Ј. (2003) Православље, Београд: Хиландарски фонд при Богословском факултету СПЦ.
Ύμνοι της θείας και ιεράς Λειτουργίας τονισθέντες υπό τού ιεροδιακόνου Ανθίμου Νικολαίδου του γανοχωρίτου και συνοδευθέντες με τας λοιπάς τρείς φωνάς και με το κλειδόχορδον υπό του μουσικοδιδασκάλου Αυγούστου Σβόμποδα και εкδοθέντες υπό του ιδίου διά συνδρομής των φιλομούσων ομογενών, Εν Βιέννη της Αυστρίας 1844.
Ύμνοι της θείας Λειτουργίας κατά τας μελωδίας της αρχαίας εκκλησιαστικής μουσικής προτεθείσας υπό Ιωάννου Χ. Ν. Χαβιαρά, πρωτοψάλτου της εκκληασίας της Аγίας Τριάδος και τετραφώνως μελοποιηθείσας με εκούσιον συνοδίαν της αγίας υπό Β. Ράνδχαρτιγνερ, υποδιευθυντού της των εν Βιέννη ανακτορίων Κ. Β. Καπέλης, Ιππέος του Λ. Τάγματος του αγίου Λουδοβίκου.
Γιανναρά, Χ. (1992) Ορθοδοξία και Δύση στη Νεώτερη Ελλάδα, Αθήνα Εκδόσεις Δόμος.
Јанарас, Х. (2000) Философија из новог угла (прев. са јелинског оригинала јерођ. Максим Васиљевић), Врњачка Бања: Братство Св. Симеона Мироточивог.
Јевтић, А. (1992) „Свети Сава у токовима Ћирило-Методијевског предања”, у Свети Сава и Косовски Завет, Београд: Српска књижевна задруга.
Јевтић, А. (2010) „Предговор”, у В. Вукашиновић, Српска барокна теологија, Врњци – Требиње: Братство Св. Симеона Мироточивог, Манастир Тврдош.
Југовић, М. (1934) „Титуле и потписи архиепископа и патријарха српских”, Богословље IX: 253–272.
Коларић, М. (1967) „Основни проблеми српског барока”, Зборник за ликовне уметности Матице српске 3: 235–275.
Костић, М. (1932) Гроф Колер као културнопросветни реформатор код Срба у Угарској у XVIII веку, Београд: Српска краљевска академија.
Костић, М. (1952) „Духовни регуламент Петра Великог (1721) и Срби – прилог историји нашег рационализма”, Зборник радова Института за проучавање књижевности САНУ 17, књ. 2, Београд: б. и.: 61–91.
Κουπιτώρης, Π. Λόγος πναηγυρικός περί της καθ΄ημάς Εκκλησιαστικής Μουσικής: συνταχθείς κατ΄εντολήν του εν Αθήναις Εκκλησιαστικού Μουσικού συλλόγου και απαγγελθείς εν η αιθούςη αυτού τη Δ΄ Δεκεμβρίου 1874, Αθήναι 1975²: Βιβλιοπωλείο Διονυσίου Νότη Καραβία.
Крестић, Ђ. В. (1980) Историја српске штампе у Угарској 1791–1914, Нови Сад: Матица српска.
Мизов, Н. (1974) Православието в България (теоретико-историческо осветление), София: Изд. на Българска академия на науките.
Мирковић, М. (1965) Правни положај и карактер српске цркве под турском влашћу (1459–1766), Београд: Завод за издавање уџбеника Социјалистичке Републике Србије.
Оболенски, Д. (1991) Византијски комонвелт, прев. К. Тодоровић, Београд: Просвета, Српска књижевна задруга.
Мокрањац, С. С. (1901) „Оглас поводом изласка Литургије из штампе”, Застава, 22.
Орфелин, З. (1972) „Писмо Марији Терезији”, Матица српска, 9–11.
Остојић, Т. (1893) „Негујмо црквену песму”, Орао, 54–59.
Павић, М. (1991) Историја српске књижевности – Класицизам, књ. 3, Београд: Досије, Научна књига.
Παλλατίδου, Α. (1845) Υπμνημα ιστορικν περ αρχς και προδου και της σημερινς ακμς του εν Βιννη ελληνικο συνοικισμο, αυτοσχεδιασθν αφορμ της νεωστ γενομνης μεταρρυθμσεως της εκκλησιαστικς ημν μουσικς εις το τετρφωνον, Εω Βιέννη της Αυστρίας: Αντνιος Μπνκος.
Παναγιωτάκη, Ν. (1990) Η Παιδεία και η Μουσική στην Κρήτη κατά τη Βενετοκρατία, Κρήτη: Σύνδεσμος Τοπικών Ενώσεων Δήμων και Κοινοτήτων Κρήτης.
Πατρινέλη, Χ. (1975) „Ιστορία του Οικουμενικού Πατριαρχίου κατά την περίοδο 1669–1821” Ιστοριά του Ελληνικού Έθνους ΙΑ ΄, Αθήνα: Εκδοτική Αθηνών, 123–134.
Перковић Радак, И. (2008) Од анђеоског појања до хорске уметности. Српска хорска црквена музика у периоду романтизма (до 1914. године), Београд: Факултет музичке уметности.
Petrović, D. (1981) „Počeci višeglasja u srpskoj crkvenoj muzici”, Muzikološki zbornik 2: 111–121.
Петровић, Д. (1992) „Опит за печатане на невмени записи в Сремски Карловци в началото на XIX век”, Бьлгарско музикознание 3: 65–72.
Πολίτη, Λ. (1980) Ιστορία της νεοελληνικής λογοτεχνίας, Αθήνα: Μορφωτικο Ίδρυμα Εθνικής Τραπέζης.
Радонић, Ј. (1950) Римска курија јужнословенске земље: од XVI до XIX века, Београд: Научна књига.
Рајачић Ј. (1848) Свјатјејшему вост. прав. Церкви Патриарху Константинополскому Антиму в Пожуње, Архив у Сремским Карловцима под управом САНУ – Београд, Фонд Митрополијско-Патријаршијски А 293–848.
Рајић, Ј. (б.г.) Историја Катихизма Православних Србаља у Цесарским државама, Панчево: Браћа Јовановић.
Руварац, Д. (1911) „Циркулар Патријарха Арсенија Јовановнића о светковању празника и у забрани куповања икона од које каквих молера”, Богословски гласник 20: 27–31.
Руварац, Д. (1926) О српскο народно-црквеној αвтономији у Угарској (од 1690–1903), Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија.
Симеоновић – Чокић, С. (б. г.) Српске привилегије, Нови Сад: Штампарија Дунавске бановине.
Скурат, К. Е. (1994) История Поместных Православных Церквей, т. I–II, Москва: Учебное пособие; М., Русские огни.
Слијепчевић, Ђ. (1991) Историја Српске православне цркве, књ. 1, Београд: Београдски издавачко-графички завод.
С. М. (1842) Дописи. Новый Садь 2. Августа 1842, Пештанско-будимскıй скоротеча, 30. 8, 106.
Станимиров, С. (1925) История на Българската Църква, София: Св. Синодь.
Станковић, К. (1862), „Предговор”, у Православно црквено појање у србског народа, I издање, Беч (фототипско издање: Београд – Нови Сад, САНУ, Народна библиоека Србије, Матица српска, 1994).
Станојевић, С, (1926) Историја српског народа, Београд: Издавачка књижарница Напредак. Стематографија – Изображеније оружиј илирических (1972) фототипско издање Галерије Матице српске, прир. Д. Давидов, Нови Сад.
Стојановић, Љ. (1983) Стари српски записи и натписи, књ. II, Београд: САНУ, Народна библиотека Србије, Матица српска (фототипија издања из 1903).
Стојановић, Љ. (1987) Стари српски записи и натписи, књ. V, Београд: САНУ, Народна библиотека Србије, Матица српска (фототипија издања из 1925).
Стојановић Мокрањац, С. (1908) Српско народно црквено појање – Осмогласник, Београд: Државна штампарија Краљевине Србије.
Τερζοπούλου, К. (2004) Ο πρωτοψάλτης της Μεγάλης του Χριστού Εκκληασίας Κωνσταντίνος Βυζάντιος, Αθήναι: Ίδρυμα Βυζαντινής Μουσικολογίας Μελέται 9.
Φιλόπολυλος, Γ. (1990) Εισαγωγή στην ελληνική πολυφωνική εκκλησιαστική μουσική, Αθήνα: Νεφέλη Μουσική.
Флоровски, Г. (1997) Путеви руског богословља, прев. с руског С. Танасић, Подгорица: ЦИД.
Форишковић, А. (2000) „Грађански сталеж код Срба у Угарској”, Историја српског народа, књ. IV/1, Срби у XVIII веку, Београд: Српска књижевна задруга, 294–305.
Φορμόζη, Π. (1967) Οι Χορωδιακές Εκδόσεις της Εκκλησιαστικής Μουσικής σε Ευρωπαϊκή Μουσική Γραφή στις δύο Ορθόδοξες Ελληνικές Εκκλησίες της Βιέννης, Θεσσαλονίκη: Β. Ρηγόπουλος.
Χρυσάνθου Αρχιεπ, Διρραχίου (1832) Θεωρητικόν Μέγα της Μουσικής, Εν Τεργέστη: Εκ της Τυπογραφίας Michele Weis.
Цвијић, Ј. (1966) Балканско полуострво и Јужнословенске земље, Београд: Завод за издавање уџбеника Социјалистичке Републике Србије.
Шмеман, А. (1994) Историјски пут Православља, прев. с руског М. Марковић и Б. Марковић, Цетиње: Атос.
Шмеман, А. (1997) Православље на Западу. Црква – Свет – Мисија, прев. М. Арсенијевић, Цетиње: Светигора.
Downloads
Published
Issue
Section
License
Copyright (c) 2014 MUZIKOLOGIJA-MUSICOLOGY

This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 3.0 Unported License.
You are free to:
- Share — copy and redistribute the material in any medium or format.
The licensor cannot revoke these freedoms as long as you follow the license terms.
Under the following terms:
-
Ауторство — You must give appropriate credit, provide a link to the license, and indicate if changes were made.
You may do so in any reasonable manner, but not in any way that suggests the licensor endorses you or your use. -
Некомерцијално — You may not use the material for commercial purposes.
-
NoDerivatives — If you remix, transform, or build upon the material, you may not distribute the modified material.
- No additional restrictions — You may not apply legal terms or technological measures that legally restrict others from doing anything the license permits.