Музичко пројектовање нације: етносимболизам Мокрањчевих руковети
Keywords:
Стеван Стојановић Мокрањац, руковети, етносимболизам, нација, традицијаAbstract
This article deals with Stevan Mokranjac’s ffthteen garlands (rukoveti), which are commonly regarded as the national project in Serbian art music that was accomplished through the producing of the tradition of the Serbian folk song. The garlands are examined by employing the concept of ethno-symbolism, theoretically associated with Anthony Smith. The elements of ethno-symbolism, and especially those aspects of this theory through which the articulation of a national identity activates connections with pre-modern myths, recollections and collective symbols, have proven useful in contextualization of folk material and its ethnological environment, with which the art work establishes intertextual connections. With his project Mokranjac created a rich network of ethno-symbols associated with the themes and motives of both rural and semi-urban communities that were characterized by their preservation of the model of patriarchal culture. Their strong attachment to ‘ethno-history’ as well as ‘symbolic geography’ produced various ‘ethno-scapes’, which established an increasingly symbiotic context of a ‘naturalized’ community and ‘historicized’ nature and territory. Mokranjac presented them as a representative sample in the process of legitimizing national consolidation and homogenization through the folk song. These aspects are observed in both textual and musical dimensions of Mokranjac’s garlands. The connection between his feldwork and his compositions is also problematized. Mokranjac’s garlands are distinguished by their inclusiveness and a constant blending of older and newer ethno-historical elements, with an aim of constructing a unique tradition of national song, as an integral time-and-space image of the nation. Through this dimension of collectivism we can observe Mokranjac’s close connection to the patriarchal culture, as it remained an important ethno-symbolist element in both the politics and the poetics of his artistic project. At the same time, it provided a platform for free invention when it came to the more advanced stages of composition, when the patriarchal culture would be subjected to transfguration by his individual creative imperatives. Mokranjac’s Garlands were the frst works in Serbian music to emerge as results of an aesthetically rounded and ideologically grounded compositional project, which facilitated their canonization within the framework of Serbian art music.
References
Atanasovski, S. (2012) “Stevan Stojanović Mokranjac and Producing the Image of Serbian Folk-Song: Garlands from ‘Old Serbia’ as a Form of Musical Travelogue”, Muzikološki zbornik XVIII (1): 75–90.
Бингулац, П. (1956) „Стеван Мокрањац и његове руковети”, Годишњак града Београда 3: 417–46.
Девић, Д. (1971) „Неке народне мелодије у Руковетима Стевана Мокрањца”, у М. Вукдраговић (ур.) Зборник радова о Стевану Мокрањцу, Београд: САНУ, 38–68.
Dević, D. (1986) „Neki nepoznati zapisi Stevana Mokranjca i njegova Četrnaesta rukovet”, сепарат, Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, posebna izdanja LXXVII, Odeljenje društvenih nauka, knj. 16, 123–130.
Девић, Д. (1996) „Предговор”, у Д. Девић (прир.) Стеван Стојановић Мокрањац Етномузиколошки записи, Сабрана дела Ст. Ст. Мокрањца, књ. 9, Београд – Књажевац: Завод за уџбенике и наставна средства, Музичко-издавачко предузеће Нота, XI–XXIV.
Девић, Д. (2006) „Стеван Стојановић Мокрањац – мелограф и етномузиколог”, Нови звук 28: 17–38.
Деспић, Д. (1999) „Хармонски језик и хорска фактура у Мокрањчевим делима”, у Д. Деспић и В. Перичић (прир.) Стеван Стојановић Мокрањац: Живот и дело, Сабрана дела Ст. Ст. Мокрањца, књ. 10, Београд – Књажевац: Завод за уџбенике и наставна средства, Музичко-издавачко предузеће Нота, 145–180.
Ђурић-Клајн, С. (1971) Историјски развој музичке културе у Србији, Београд: Pro musica.
Живковић, М. (1957) Руковети Ст Ст Мокрањца Аналитичка студија, Београд: Српска академија наука и Музиколошки институт САН.
Коњовић, П. (1999) „Стеван Ст. Мокрањац”, у Д. Деспић и В. Перичић (прир.) Стеван Стојановић Мокрањац Живот и дело, Сабрана дела Ст. Ст. Мокрањца, књ. 10, Београд – Књажевац: Завод за уџбенике и наставна средства, Музичко-издавачко предузеће Нота, 1–142.
Маринковић, С. (1991) „Однос фолклора и његове уметничке транспозиције у Мокрањчевој Четрнаестој руковети”, Развитак 4/5: 89–93.
Маринковић, С. (1992) „Руковедање”, Развитак 3/4: 18–20.
Маринковић, С. (1999) „Однос фолклорног записа и обраде као путоказ у аналитичком промишљању руковети”, Нови звук 14: 61–73.
Marković, T. (2005) Transfiguracije srpskog romantizma Muzika u kontekstu studija kulture, Beograd: Univerzitet umetnosti u Beogradu.
Мартынов, И. (1958) Стеван Мокраняц и сербская музыка, Москва: Гос. муз. изд-во.
Милановић, Б. (2006) „Стеван Стојановић МоMilanović, B. (2014) “Introduction: Musical Representation of Mokranjac and the Belgrade Choral Society as a Form of Cultural Diplomacy”, In B. Milanović (ed.) Stevan Stojanović Mokranjac (1856–1914) The Belgrade Choral Society Foreign Concert Tours, Belgrade: Institute of Musiology SASA, Serbian Musicological Society, 11–42. (Милановић, Б. /2014/ „Уводна разматрања: инострано музичко представљање Мокрањца и Београдског певачког друштва као вид културне дипломатије”, у Б. Милановић (ур.) Стеван Стојановић Мокрањац (1856–1914) Иностране концертне турнеје са Београдским певачким друштвом, Београд: Музиколошки институт САНУ, Музиколошко друштво Србије, 13–45).
Младеновић, О. (1971) „Учешће Стевана Мокрањца у раду Српске краљевске академије наука”, у М. Вукдраговић (ур.) Зборник радова о Стевану Мокрањцу, Београд: САНУ, 185–201.
Мокрањац, С. (1999) „Предговор” за Српске народне песме и игре с мелодијама из Левча (Прикупио Тодор М. Бушетић, музички приредио С. Ст. Мокрањац), у Д. Девић (прир.) Стеван Стојановић Мокрањац Етномузиколошки записи, Сабрана дела Ст. Ст. Мокрањца, књ. 9, Београд – Књажевац: Завод за уџбенике и наставна средства, Музичко-издавачко предузеће Нота, 3–13.
Мосусова, Н. (1971) „Место Стевана Мокрањца међу националним школама европске музике”, у М. Вукдраговић (ур.) Зборник радова о Стевану Мокрањцу, Београд: САНУ, 111–35.
Перић, Ђ. (1999) „Библиографија Стевана Ст. Мокрањца”, у Дејан Деспић и Властимир Перичић (ур.) Стеван Стојановић Мокрањац. Живот и дело, Сабрана дела Ст. Ст. Мокрањца, књ. 10, Београд – Књажевац:Завод за уџбенике и наставна средства, Музичко-издавачко предузеће Нота, 250–408.
Перичић, В. (1967) Јосиф Маринковић Живот и дела, Београд: Српска академија наука и уметности.
Pešić, R., Milošević-Đorđević, N. (1984) Narodna književnost, Beograd: Vuk Karadžić.
Перичић, В. (1981) „Белешке о формалној структури руковети”, Стеван Ст Мокрањац 1856–1981 Pro musica, посебно издање, септембар, 5–8.
Проданов, И. (2001) „Трагичне теме из Мокрањчевих руковети и њихово музичко обликовање”, у Д. Големовић (ур.) Професору др Драгославу Девићу поводом 75-годишњице рођења и 50-годишњице научног рада, Београд: Ведес, 365–373.
Рихтман, Ц. (1971) „Мокрањчева XIV руковет у свјетлу савремених испитивања традиционалне музике Босне и Херцеговине”, у М. Вукдраговић (ур.) Зборник радова о Стевану Мокрањцу, Београд: САНУ, 69–87.
Сабо, А. (2006) „Процес обликовања песама у руковетима Стевана Ст. Мокрањца – прилог проучавању музичке синтаксе”, у И. Перковић-Радак и Т. Поповић-Млађеновић (ур.) Мокрањцу на дар Прошета – чудних чуда кажу – 150 година, 1856–2006, Београд – Неготин: Факултет музичке уметности, Дом културе Стеван Мокрањац, 131–155.
Smith, A. (2009) Ethno-symbolism and Nationalism: a Cultural Approach, London – New York: Routledge.
Стевановић, К. (1999) „Текстуално-музичка драматургија руковети”, Нови Звук 14: 101–114.
Tomašević, K. (2010) “Stevan Stojanović Mokranjac and the inventing of tradition: a case study of the сong ‘Cvekje Cafnalo’”, Muzikološki zbornik XLVI (1): 37–56. – чудних чуда кажу – 150 година, 1856–2006, Београд – Неготин: Факултет музичке уметности, Дом културе Стеван Мокрањац, 33–53. (Milanović B. /2006/ “Stevan Stojanović Mokranjac et l’aspects de l’ethnicité et du nationalisme”, Ėtudes Balkaniques 13: 147–170).
Downloads
Published
Issue
Section
License
Copyright (c) 2022 MUZIKOLOGIJA-MUSICOLOGY
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 3.0 Unported License.
You are free to:
- Share — copy and redistribute the material in any medium or format.
The licensor cannot revoke these freedoms as long as you follow the license terms.
Under the following terms:
-
Ауторство — You must give appropriate credit, provide a link to the license, and indicate if changes were made.
You may do so in any reasonable manner, but not in any way that suggests the licensor endorses you or your use. -
Некомерцијално — You may not use the material for commercial purposes.
-
NoDerivatives — If you remix, transform, or build upon the material, you may not distribute the modified material.
- No additional restrictions — You may not apply legal terms or technological measures that legally restrict others from doing anything the license permits.
