Aspects of Interaction between Radio and Recording Industry: Example of the His Master’s Voice concerts on Radio Belgrade Programme

Marija Maglov1

Research Assistant, Institute of Musicology SАSA, Belgrade, Serbia,
PhD candidate, Faculty of Music, University of Arts in Belgrade,

Belgrade, Serbia

_____________________

Аспекти интеракције између радија и дискографске индустрије: пример His Master’s Voice концерата на програму Радио Београда*

Марија Маглов

Истраживач-сарадник, Музиколошки институт САНУ, Београд, Србија,

докторанд, Факултет музичке уметности, Универзитет уметности у Београду, Београд, Србија

Received: 11 March 2022

Accepted: 18 April 2022

Original scientific paper

Abstract

A significant part of the Radio Belgrade programme, especially in the years before the establishment of instrumental and choral ensembles within this institution, was comprised of music recordings. Although gramophone record concerts were presented within the programme announcements, they were not considered in more detail in existing studies of music on Radio Belgrade. One of the reasons for this could be limited access to the data on the gramophone record concerts. Thus, for the first analysis of this segment of the music programme, the author has focused on the first year in which weekly radio programme announcements were printed in Radio Beograd: nedeljni ilustrovani časopis. The announcements contained data about music numbers, recordings companies, and serial numbers of the records played. More precisely, the series of His Master’s Voice concerts, named after the label of records exclusively broadcast in the programme, were examined in the period from October 1930 to October 1931. This particular series was chosen because of the importance of the label in both the global and local music industry and the continual broadcasted of His Master’s Voice records on Radio Belgrade. Furthermore, the diversity of programme conceptions of concerts within the series indicates the particular ways in which gramophone record concerts were designed. Based on the series of His Master’s Voice concerts, three methods of categorising gramophone record concerts are suggested. In addition, the paper offers little known archival data on gramophone record distributors who borrowed records to Radio Belgrade for marketing purposes.

Keywords: gramophone records, concerts, Radio Belgrade, His Master’s Voice, music programme, Jevta M. Pavlović, Ilić and Andrejević, Music house „Harmonija”, discography.

Апстракт

Музика емитована с грамофонских плоча чинила је значајан део програма Радио Београда, посебно у годинама пре формирања ансамбала у оквиру ове институције. Иако су концерти грамофонских плоча били често заступљени у најавама програма, нису до сада били предмет опширније расправе. Један од разлога је свакако ограничена доступност података о концертима грамофонских плоча. Због тога је у обзир узета прва година у којој су подаци о нумерама, издавачима и броју плоча штампани у часопису Радио Београд: недељни илустровани часопис (октобар 1930 – октобар 1931). Прецизније, одабрана је серија такозваних His Master’s Voice концерата, с обзиром на значај ове издавачке куће у светском и локалном контексту, заступљеност плоча на Радио Београду, али и разноликост програма поменутих концерата који указују на начин обликовања програма концерата грамофонских плоча уопште. На основу ове серије предложена су три начина категоризације концерата грамофонских плоча. Поред тога, у раду су представљени мало познати архивски подаци о продавцима грамофонских плоча који су сарађивали с Радио Београдом.

Кључне речи: грамофонске плоче, концерти, Радио Београд, His Master’s Voice, музички програм, Јевта М. Павловић, Илић и Андрејевић, Музичка кућа „Хармонија”, дискографија.

Од почетка емитовања програм Радио Београда чиниле су говорне емисије и музика, емитована уживо и с грамофонских плоча. Већ приликом пробних емитовања 1924. године, поред радио-концерата чланова Београдске опере, програм је био „састављен од грамофонских плоча” (Marković 1979: 13). Од 1929. године2 програм емитован уживо изводили су гостујући извођачи и ансамбли попут Београдске филхармоније и Опере Народног позоришта у Београду, а потом и радијски ансамбли који су постепено оснивани у оквиру Радио Београда. Поред тога, уобичајени су били преноси извођења концерата и оперских представа са сцена у земљи и иностранству, као и концерата из београдских кафана. У досадашњим студијама посвећеним у целини или у деловима музици на Радио Београду у међуратном периоду пажња је махом била усмерена ка музичким ансамблима осниваним при овој институцији, преносима музике и концепцији музичког програма, а грамофонске плоче су поменуте узгред (Kocić i Miljković 1979; Simić Mitrović 1988; Simović 1989; Pejović 2004; Srećković 2007; Vesić 2015; Dumnić Vilotijević 2019; Karan 2019). Ове студије су значајан прилог како истраживањима делатности Радио Београда, тако и проучавањима активности музичара и, уопште, музичке културе међуратног периода у Београду и Краљевини СХС – Краљевини Југославији. Иако се у појединим изворима истиче да је музика с грамофонских плоча била „главно програмско упориште” на Радио Београду (Simović 1989: 35; упор. Srećković 2007: 123), она до сада није била предмет опсежнијих истраживања, те представља мало познат сегмент музичке и медијске културе међуратног периода. У том смислу, предмет овог рада јесте музика на Радио Београду емитована с грамофонских плоча. Поред тога што увид у програме такозваних „концерата грамофонских плоча” даје потпунију слику о музици на Радио Београду, о заступљеном репертоару и начину његовог презентовања, ова тема такође подстиче разматрање (историјске) спреге дискографске индустрије и индустрије радија у оквиру музичке индустрије у локалним оквирима.3

Рад је заснован првенствено на програмима Радио Београда, публикованим у часопису Радио Београд: недељни илустровани часопис (DNBS 2022).4 Индикација да су програми имали и маркетиншку димензију за локалне продавце одн. дистрибутере дискографских издања подстакла је истраживање архивских извора о њима и њиховом пословању (IAB 2474–1489, IAB 2474–7071, IAB 2474–22194, IAB 509).

Од почетка редовног емитовања програма Радио Београда најављивани су „Концерти грамофонских плоча” (в. Radio Beograd 1, 1929: 10). Међутим, све до октобра 1930. године читаоцима и слушаоцима нису биле предочене појединачне нумере емитоване на репертоару ових концерата. Тада се појављују детаљније најаве програма, с подацима о нумерама које ће бити емитоване, ознаком издавачке куће и каталошког броја плоче (Radio Beograd 39, 1930: 17). Ова пракса настављена је, уз мање измене, до краја 1933. године (Radio Beograd 52, 1933: 16). На основу тога као узорак за истраживање узета је прва година у којој су програми конципирани на овај начин (октобар 1930 – октобар 1931). Тек с променом концепције штампаних програма која је уведена у октобру 1930. године могуће је утврдити како су заиста креирани репертоари концерата грамофонских плоча. Пошто ову промену прати још једна новина – навођење трговина у којима се могу купити марке одређене плоче на првој страници најаве – програми из назначеног периода јесу како извор анализе концепције концерата грамофонских плоча, тако и тржиштем тј. индустријом условљене сарадње између радија и продаваца плоча (више о томе у даљем току рада). У периоду октобар 1930 – октобар 1931 емитоване су плоче: His Master’s Voice, Odeon, Columbia, Pathé, Polydor и Brunswick. Од 1932. године у програму преовлађују плоче марке His Master’s Voice, а додатак су плоче Kristal (Radio Beograd 52,1932), а од 1934. године прецизније одреднице о издавачима и продавцима емитованих плоча биле су све ређе. Музика с грамофонских плоча емитована је бар једном, а најчешће неколико пута у току дана, и, с ретким изузецима, била је на програму сваког дана.5 Плоче His Master’s Voice биле су најчешће заступљене на програму и обухватале су све жанрове (озбиљну, народну, „лаку” и музику за игру). С плоча Columbia емитована је претежно лака и народна музика и, нешто мање, озбиљна, а са Odeon плоча најчешће народна музика. Odeon је такође дискографска кућа на чијим издањима је заступљена музика домаћих композитора. Када су у питању Pathé и Polydor, чини се да су обухваћени такође сви жанрови, иако се ове плоче ређе емитују у поменутом периоду. Плоче Brunswick емитоване су најређе (упор. DNBS 2022).6

С обзиром на учесталост грамофонских концерата у периоду октобар 1930 – октобар 1931, анализа је сужена на такозване His Master’s Voice концерте,7 односно, програме састављене искључиво од нумера са His Master’s Voice плоча, емитоване једном недељно у вечерњим терминима (око 21 сат или касније). Ови концерти међусобно се разликују по репертоарима, повремено прецизније одређених индикативним насловима, попут „Утакмица чувених тенора” и др. Поред тога, концерти нису били жанровски ограничени: док су најчешће у току једне вечери били посвећени озбиљној или „лакој” музици, повремено су у оквиру једне програмске концепције били обухваћени различити жанрови (више о томе у главном делу текста).

У том смислу ова серија је довољно ограничена целина да овом приликом може бити обухваћена анализом, а истовремено довољно разноврсна да укаже на готово све начине програмског уобличавања музике с грамофонских плоча на Радио Београду. Постоји још неколико разлога зашто су управо His Master’s Voice плоче у средишту разматрања. У питању је једна од највећих светских дискографских кућа,8 чије су плоче биле емитоване на Радио Београду у различитом интензитету, али у континуитету, током тридесетих година 20. века, како у оквиру серије недељних His Master’s Voice концерата, тако и ван ње (упор. DNBS 2022). Симптоматично је то да су сегмент „Жеље наших слушалаца”, емитован једном недељно, континуирано чиниле His Master’s Voice плоче. Било да су слушаоци заиста били искључиви у свом избору, било да је такав садржај био резултат уредничке одлуке, овај податак подстиче одлуку да се фокус усмери управо ка His Master’s Voice продукцији. Најзад, доступност и детаљност података били су међу главним разлозима опредељења за управо ову серију као репрезентативан узорак на основу којег је формиран предлог типологије концерата грамофонских плоча на Радио Београду. Пошто студије о концертима грамофонских плоча до сада нису биле предмет истраживања, одабир приступачног, садржајног и (временски и по обиму податка) омеђеног материјала чинио се практичним за развијање предлога категоризација концерата које би могле да буду корисне и у разматрању музике емитоване с грамофонских плоча других издавача.

Кратка (пред)историја концерата грамофонских плоча

Пракса слушања грамофонских плоча и, потом, радија у кућним условима, надовезала се на праксу неговања музике у салонима грађанских домова, иако су ова два начина кућног музицирања била битно другачија утолико што, с појавом нових медија, више није било потребно да неко од укућана уме да свира или пева да би се уживало у музици (упор. Švarc 1931: 84–86). У том смислу, „соба се претварала у имагинарну концертну салу, у којој су се могла чути извођења познатих уметника и ансамбала” (Kokanović Marković 2014: 226).

Грамофони и грамофонске плоче су као нови изуми и средства за забаву9 брзо освојили љубитеље музике у Београду, судећи по податку да је први концерт с грамофонских плоча одржан у просторијама Српског новинарског удружења 13. маја 1900. године (Jovanović 1968: 6). Према наводима из листа Мале новине, члан Удружења, књижевник и инспектор поштанско-телеграфског одељења Министарства привреде Драгомир Брзак, који је поседовао грамофон, „одржао [је] предавање уз репродуковање гласова, музике и певања из грамофона. Предавање је било ванредно добро посећено, како од чланова Удружења и њихових породица, тако и од гостију...” (према Jovanović 1968: 6). Иако се из наведеног описа догађаја не може сасвим поуздано закључити да ли је заиста у питању био концерт, или тек презентација уређаја, чињеница је да се, као одговор на то интересовање, у већим трговинама отварају одељења за продају грамофонских апарата и плоча (в. Pavlović 1909, Palić 1913). Да су у првим деценијама 20. века понекад приређивани концерти на којима су музичка дела слушана на грамофонским плочама помиње и Роксанда Пејовић, коментаришући музику у служби омасовљавања културе у Београду између двају ратова (Pejović 2004: 189). Такође, познато је да је колекционар Павле Бељански приређивао концерте емитовањем снимака с плоча из своје збирке. За потребе ових концерата брижљиво је припремао програм, а сведочанства указују на то да су концерти праћени у контемплативној тишини, попут оне у концертној дворани (према Jakšić Subić 2020: 11; према Prodanov 2020: 18–22).

Концерти грамофонских плоча емитовани путем радија нису, дакле, представљали потпуну новину када су се појавили током двадесетих година 20. века, како у односу на формирање програма на основу низа нумера одабраних с плоча, тако ни у односу на праксу присуствовања концерту у нечијем дому, испред уређаја за пренос звука. Као што је поменуто, грамофонске плоче су од почетака емитовања радијског програма играле важну улогу у испуњавању његовог садржаја, а на најаву „Концерта грамофонских плоча” наилазимо већ у првом броју часописа Радио Београд (Radio Beograd 1, 1929: 10). Уговором између фирме Радио А. Д. и Министарства пошта и телеграфа било је предвиђено да станица емитује вести, као и да минимално 150 минута дневно буде посвећено емитовању музике уз услов „да мора бити најмање 60 минута за уметничке концерте” (Marković 1979: 15). Иако је било предвиђено да програм траје три сата, он је трајао шест сати, а викендом и до десет (Исто: 17; Simović 1989: 35). О проширењу програма више су водили рачуна концесионари, „из личних интереса”, него држава (Marković 1979: 17), а музици је посвећивана посебна пажња, с обзиром на то да је она највише привлачила претплатнике (Simić Mitrović 1988: 16; Simović 1989: 35). У првој години емитовања диригент Ловро Матачић био је консултант за музички програм, а у периоду 1930–1937. музички референти били су композитор Петар Крстић и Владимир Слатин, у својству Крстићевог помоћника. Иако су међу савременицима управо музички референти сматрани одговорнима за садржај програма (Vesić 2015: 21), програмска концепција је заправо формирана између настојања референата да уведу стручне параметре у одабир музике и челника радија који су бринули о захтевима слушалаца, од чије претплате је зависио комерцијални успех Радио Београда (Исто: 26–27). Емитовање грамофонских плоча свакако је био један од начина да се обезбеди више музичког садржаја у годинама пре оснивања већих радијских ансамбала.10 Међутим, Радио Београд није имао своју дискотеку до 1937. године.11 Плоче које су емитоване у програму су, стога, позајмљиване од слушалаца, из њихових приватних дискотека, као и од трговаца који су се бавили продајом плоча, грамофона и радио-апарата (упор. Simović 1989: 35).

Сарадња управе и уредништва Радио Београда

с београдским продавцима грамофонских плоча

Поред редовних реклама својих радњи и компанија које су објављивали у специјализованим музичким часописима и у часопису Радио Београд, поједини трговци рекламирали су плоче из своје понуде тако што су их позајмљивали за емитовање на радио-програму, потврђујући међузависност дискографске индустрије и индустрије радио-технологије каква је била евидентна у светском контексту. Наиме, када је радио-технологија двадесетих година 20. века, захваљујући финансијским улагањима у мреже радио-станица у Сједињеним Америчким Државама, као и развоју технологија микрофона и звучника током Првог светског рата, прерасла у масовни медиј, постала је конкурент дискографској индустрији, која је постојала већ више од две деценије (Tschmuck 2012: 62). Радио се показао као супарнички медиј из више разлога: технологија преноса звука била је електронска и резултирала је бољим квалитетом звука од механичког снимања на које су се, до 1925. године, још увек ослањале дискографске компаније. Публици је радио пружао могућност слушања знатно ширег репертоара, с обзиром на то да свако проширење личне дискотеке захтева нова финансијска улагања, а плоче су биле ломљиве и имале су ограничене могућности репродукције, с обзиром на то да је њихов квалитет опадао што су чешће употребљаване.12 Најзад, нови медиј је у први план истакао и музику која је до тада била мање заступљена на плочама: за разлику од дискографских компанија које су оклевале да уложе новац у снимање и дистрибуцију џеза, радио је пригрлио овај жанр и тиме придобио поклонике одн. претплатнике. И поред тога, континуирано емитовање програма није могло да се ослања искључиво на преносе (било из студија, било из концертних и оперских дворана), те је за испуњавање програма радија било кључно емитовање музике с плоча (Исто: 53–54; 235). За дискографске компаније радио се такође убрзо показао као нужан „савезник” на тржишту, јер је постао доминантан медиј у односу на плоче. За индустрију носача звука радио је постао простор за рекламу, јер је емитовање плоча у програму значило привлачење пажње слушалаца, промоцију издања и, потенцијално, њихову потражњу, па се закључује да су „плоче [су] постале основа програмирања радија, а радио је постао основни покретач продаје плоча” (Todorović 2009: 246).

Оваква међузависност радија и продаваца плоча евидентна је и у случају Радио Београда и домаћег издавача Едисон Бел Пенкала (Edison Bell Penkala),13 односно, београдских трговаца тј. дистрибутера, као заступника дискографских компанија. На пример, забележено је да су челници компаније прве домаће дискографске куће дискутовали о потреби да се плоче емитују на радију из маркетиншких разлога, уз истакнут податак о произвођачу (према Ceribašić 2021: 344). Неколико месеци након покретања Радио Београда ова идеја је реализована (Radio Beograd 16, 1929: 9), при чему су плоче Едисон Бел Пенкала замениле дотадашње плоче из фирме „Хармонија” (Radio Beograd 1, 1929: 10), главног заступника дискографске куће Pathé (види рекламу у Radio Beograd 2, 1929).14 Међутим, о самом садржају ових концерата можемо само да нагађамо, имајући у виду доступне податке о продукцији Едисон Бел Пенкала плоча (IEF 2022).

О креирању и микроуређивању сегмената заснованих на грамофонским плочама до октобра 1930. године можемо само да претпостављамо на основу груписања нумера у програмским блоковима, које указује на идеју иза креирања репертоара одређеног концерта грамофонских плоча (нпр. „Чувени певачи”, Radio Beograd 2, 1929: 12, „Француски час”, Radio Beograd 3, 1929: 13, „Валцер”, Radio Beograd 4, 1929: 16). У току 1929. и 1930. године у програму наилазимо на различите индикације музике емитоване с носача (нпр. „Мали концерат грамофонских плоча”, Radio Beograd 5, 1929: 12,15 „Музика за игру”, Radio Beograd 39, 1929: 13, „Џаз-музика”, Radio Beograd 4, 1930: 15, „Духовна музика на грам.[офонским] плочама”, Radio Beograd 15, 1930: 14, „Народна свирка на грам.[офонским] плочама”, Radio Beograd 31, 1930: 14).16 Ипак, поређењем ових наслова с онима из каснијег периода увиђају се одређене сличности (више о томе у идућем одељку). Како је истакнуто у уводу, детаљнији садржај програма штампан је од октобра 1930. године, када је дотадашња сарадња између Радио Београда и фирме Едисон Бел Пенкала евидентно престала.

Нова концепција најава указује на успостављање чвршће везе између (нових) продаваца и уредништва тј. управе Радио Београда. Ако су раније емитоване плоче могле да подстакну заинтересоване слушаоце да их потраже у продавницама, штампање детаљних најава програма представља корак ближе ка потенцијалним купцима, нудећи им значајан број података о одређеној музици (назив нумере, име композитора, издавач, број плоче).

Испод самог наслова рубрике Београдски програм (издвојене од програма европских, односно, иностраних станица) биле су истакнуте напомене о продавницама у којима се могу купити одређене плоче. У часопису Радио Београд (Radio Beograd 39, 1930: 17) први пут наилазимо на истакнуту напомену на првој страници програма београдске станице, у којој се истиче да се плоче марке His Master’s Voice могу купити у радњи Јевте М. Павловића и Комп. (Кнез Михаилова 41), а плоче марке Columbia у истоименој продавници (Кнез Михаилова 32, улаз из Чика Љубине). Иста напомена ће, уз повремене измене, остати у часопису до краја 1931. године, односно, током периода који се обрађује у овој студији. Прва допуна односи се на понуду плоча марке Одеон од 1. децембра исте године, када је уз претходно наведени текст додато да се ове плоче могу набавити у радњи Илић и Андрејевић (М. Драшковића/Сремска/7) (Radio Beograd 48, 1930: 14). Од 3. априла 1931. године у најави програма налазе се и плоче марке Pathé (Radio Beograd 13, 1931: 24), да би већ у следећем броју напомена о репродукованим плочама била допуњена текстом о могућности куповине плоча с етикетама Pathé, Polydor и других светских марки у Музичкој кући „Хармонија” (Престолонаследников трг 9) (Radio Beograd 14, 1931: 11). Почевши од овог броја у напомени је изостављена продавница Columbia, а плоче с овом етикетом налазимо поново на програму тек 9. јула 1931. године (Radio Beograd 27, 1931: 21). С обзиром на то да се надаље плоче с етикетом Columbia груписане у програму с плочама Pathé, Polydor i Brunswick, може се претпоставити да су се и оне могле купити у музичкој кући „Хармонија”.17 У том смислу, поменуте „друге светске марке” односе се на издања с етикетом Columbia, као и на плоче Brunswick,18 на које у програму наилазимо нешто раније, од 1. маја (Radio Beograd 17, 1931: 22).

О продавницама које су рекламирале понуду грамофонских плоча путем емитовања на програму Радио Београда19 чини се да нема много доступних података, а интересантно је то да су оне о којима је било могуће пронаћи архивске информације у овом тренутку имале одређене пословне „пехове” када су у питању грамофонске плоче. Пословање Владимира Н. Рајковића, власника радње Јевта М. Павловић и Комп.20 генерално је оцењено као просечно, а с обзиром на велике дугове продавца накупљене, између осталог, у периоду када је продавао грамофоне на рате, тешко је добијао препоруке за одобрење кредита (IAB 2474–22194). У случају продавнице Илић и Андрејевић21 сазнајемо да су међу разлозима „разортачења” двојице пословних партнера биле лоше пословне одлуке Андрејевића, објашњене чињеницом да по струци није био трговац, а илустроване примером набавке прекомерног броја плоча (80.000) које су остале на лагеру. Осим тога, проблем је било и то што су велики део бофлиране робе на лагеру чиниле управо неисправне грамофонске плоче (IAB 2474–7071). Најзад, у случају Музичке куће „Хармонија” Исака Армидија индикативно је да је ова продавница, у којој су се могле купити грамофонске плоче, била под стечајем до 1940. године, док је „Хармонија, трговина клавира и нота” Александра Голдмана, која је искључиво продавала инструменте и ноте, пословала с успехом (IAB 2474–1489).22 Намеће се дилема: да ли су пословне прилике назначених продаваца биле случајност или су повезане с њиховим избором да се баве продајом плоча, у чију набавку је требало уложити знатна средства и привући пажњу купаца који су могли да приуште куповину плоча и грамофона? Иако је рекламирање плоча путем радија била установљена пракса, која је можда заиста привлачила купце, истовремено је куповину плоча могла да учини сасвим сувишном, тим пре што су плоче истих издавача могле да се купе и у другим продавницама, а не само код генералних заступника. До спровођења неопходног обимнијег истраживања о дистрибутерима и продавцима грамофонских плоча на територији Краљевине СХС – Југославије, овај сегмент медијске, музичке, али и привредне историје остаће тек делимично осветљен.

Према доступној литератури, слушалачку публику Радио Београда,23 односно, концерата грамофонских плоча и купце носача звука чинили су „припадници грађанског слоја, нешто образованији и имућнији људи” (Nikolić 2006: 71),24 што се може закључити по ценама радио-апарата, радио-претплате, грамофонских уређаја и грамофонских плоча. Покретање редовног програма Радио Београда свакако се догодило у периоду када је електрификација земље још увек била слаба, а земља у тешкој економској ситуацији, у односу на коју су цене радио-апарата и радио-претплата биле веома високе (Marković 1979: 16–17). Најјефтинији радио-апарат коштао је око 2750 динара, што је одговарало износу две просечне плате (Tomašević 2009: 69), а поред његове набавке и пријаве било је нужно пријављивање детектора, за које се плаћала надокнада (Marković 1979: 20). Цена грамофона била је такође врло висока, имајући у виду да су, како је раније поменуто, продавани на рате. Како су продавци нудили и могућност куповине грамофонских плоча на рате,25 може се закључити да ни оне нису биле јефтине (упор. Tomašević 2009: 127). Интересантни су резултати анкете спроведене 1934. године (дакле, након што је Радио Београд већ пет година био део медијске културе Југославије) приликом Радио-изложбе одржане на Београдском сајму, који указују на то да међу слушаоцима посебну популарност имају „садржаји са плоча, дакле уметничка музика, и то иностране производње” (Nikolić 2006: 73).26 Сагледавајући ове податке, чини се, дакле, да су плоче уметничке музике привлачиле слушаоце, али и да је платежна моћ грађана била таква да није охрабривала улагање у дискографске колекције. Посматран на тај начин, аранжман између уредништва и управе Радио Београда и београдских трговаца који су позајмљивали плоче за емитовање зарад рекламе, ишао је више у прилог Радио Београду.

Категоризација концерата грамофонских плоча на

Радио Београду на примеру His Master’s Voice концерата

Описаном профилу и структури публике је у периоду октобар 1930 – октобар 1931. године понуђен низ музичких програмских блокова у виду концерата грамофонских плоча. Музички програм је, уопште, био шаблонски конципиран, подразумевао је усмереност ка различитим друштвеним групама и задовољење различитих музичких укуса, као и балансирање између потребе за едукацијом кроз озбиљну музику и релаксацијом кроз „лаку” музику (према Srećković 2007: 119). Свакако, концерти грамофонских плоча били су део овог шаблона, а с плоча је током тридесетих година 20. века емитована музика која је била заступљена и у оквиру преноса: народна/традиционална музика, музика за игру, шлагери, опере, оперете (односно, одломци из опера и оперета), инструменталне и вокално-инструменталне минијатуре, камерна музика, симфонијска музика, хорска музика, војна музика.27

Фокусирањем на одабрани узорак His Master’s Voice концерата (в. Табелу 1) могу се стећи одређени увиди у то како је спровођена организација програма и како је задовољавана потреба за жанровском разноврсношћу у случају емитовања музике с грамофонских плоча. У сврху сагледавања концерата грамофонских плоча, а на основу наслова (и)ли садржаја наведених у програму, предлажу се три начина њихове категоризације, у односу на: 1) разликовање жанрова / радиофонских категорија емитоване музике (према Kocić i Miljković 1979: 104); 2) разликовање извођача или садржаја као носилаца програма; 3) разликовање програмског концепта концерата.

У првој категоризацији концерти грамофонских плоча разматрају се у односу на поменуте четири радиофонске категорије заступљене на Радио Београду. Приметно је да у одабраном узорку His Master’s Voice концерата28 нема народне музике, мада је она била редовно заступљена на програму Радио Београда ван ове серије (упор. DNBS 2022). Међу преосталим трима категоријама преовладава озбиљна музика (нпр. „Дела за симфонијски оркестар”, „Дела Римског-Корсакова”, „Оркестарска дела Рихарда Вагнера”, „Чувени руски уметници”, б. н. 9. 8. 1931). Категорији лаке музике (према Коцић и Миљковић 1979: 108) припадале су, између осталог, композиције допадљивих мелодија и ритмова, игре и стилизовани фолклор, минијатуре, потпурија, транскрипције и одломци из већих дела попут опера и оперета (нпр. „Шпанске игре”, „Бечки валцери”, „Оперетска музика”, „Вино, жена, песма”, б. н. 1. 10. 1930). Музиком за игру (Исто: 109) сматрани су певани и свирани шлагери у ритмовима плесова попут танга, валцера, фокстрота, румбе и других, који су популарност често стицали као музичке нумере из тон-филмова (нпр. „Из познатих тонфилмова”, „По жељи слушалаца”).

Друга катерогизација омогућава разматрање концерата у односу на програмску концепцију према којој је „носилац” програма или извођач (нпр. „Ignace Padarewski izvodi Chopina”, „Матија Батистини пева”, „Концерт Amelite Galli-Kurci”) или одређена композиција, односно, композиције одабраног аутора („Бетовен: Симфонија оп. 67, бр. 5”, „Чајковски: Симфонија бр. 5, оп. 64”). Овај критеријум поделе уводи се у сврху разматрања постепене „превласти” „звезда” у музичкој индустрији 20. века.29 Истовремено, како поједини His Master’s Voice концерти (па и концерти грамофонских плоча ван ове серије) обухватају више жанрова, ова категоризација омогућава разматрање концерата појединих извођача без потребе да се припоје једној од категорија из прве групе (нпр. „Lawrence Tibbett i Joseph Hislopp некад и сада”).

Најзад, трећи предлог категоризације концерата дозвољава разматрање креативних начина на које су уредници осмишљавали програме концерата, користећи нумере различитих жанрова и разних извођача (уколико имена извођача нису наведена, то се свакако закључује на основу заступљених извођачких састава). На пример, док већина поменутих концерата очигледно указује на уједињујућу нит између одабраних нумера у лику извођача/композитора, одређен број наслова индикативан је на друге начине. Неки од њих упућују на композиције чији аутори припадају истој земљи или географско--историјском подручју у ширем смислу („Шпанске игре”, „Славенска музика”).30 Поједини концерти тематизују одређена расположења („Трагична музика”, „Сузе и смех”), годишња доба („Пролетњи савети”), животињски свет („Шетња кроз зоолошку башту”, „Птице и рибе”)31 или употребу одређеног инструмента у музици различитих жанрова („Разне улоге саксофона”). Интересантну варијацију на програме састављене од извођења различитих уметника чине они који су насловљени као „утакмице” између извођача („Утакмица чувених тенора”).

У оквиру ове категоризације посебно би се могли издвојити концерти који су, у различитом смислу, усмерени ка директној „комуникацији” са слушаоцима: програм састављен на основу нумера које су бирали слушаоци („По жељи слушалаца”), концерти уметника који су гостовали или ће гостовати у Београду („Концерт Тита Руфо, кога ћемо 23. о. м. чути у Београду”, „Они, које смо у Београду чули и видели”), те концерти у оквиру којих је потенциран новитет издања, што се може разумети као додатно коришћење маркетиншког потенцијала емитовања плоча путем радија („Најновије грамофонске плоче, које су сада стигле”, „Најновији снимци”).

Евидентно је да се три категоризације не искључују међусобно, већ да се на основу њихове примене могу разматрати различити аспекти музичке индустрије (заступљеност различитих жанрова, заступљеност музичких „звезда”, понављање репертоара у новом облику, различити маркетиншки аспекти представљања понуде продаваца плоча итд). У том смислу, док је ограничен узорак His Master’s Voice концерата послужио за демонстрацију предложених категоризација, даљи рад би подразумевао одабир једне од њих и консеквентну примену кроз одабрану грађу (нпр. концерте грамофонских плоча у једном временском периоду, концерте плоча једног издавача, концерте посвећене музици домаћих композитора/извођача итд.).

Закључак

Концерти грамофонских плоча емитовани на Радио Београду пружају обиље материјала за анализу заступљене музике, концепције програма, плоча које су продавци сматрали занимљивим за овдашње купце (или, бар, које су им самима биле доступне за набавку), а потом и уредници за слушаоце музичког програма. Подаци о концертима грамофонских плоча такође могу да послуже као почетне информације за даља истраживања о извођачима заступљеним на снимцима, њиховом репертоару, стилу извођења, те о дискографским компанијама и локалним продавницама које су их заступале на домаћем тржишту. Како је у питању до сада ретко обрађивана тема, фокусирањем на His Master’s Voice концерте покушала сам да изведем три предлога категоризације концерата грамофонских плоча. С обзиром на међусобну разноликост критеријума који су дати као основ за категоризације, сматрам да свака од трију категоризација представља добру полазну тачку за одабир и организацију података о програмима концерата грамофонских плоча, а тиме и њихову анализу. Разматрање музике с грамофонских плоча на Радио Београду на овај начин доприноси не само методологији помоћу које би се приступило подацима о концертима, већ и детаљнијем сагледавању начина презентације и маркетинга грамофонских плоча који је примењив на програме концерата грамофонских плоча уопште, ван анализираног узорка. Осим што указује на приступе музичких уредника Радио Београда програмској концепцији концерата, усмерене ка слушаоцима, сагледавање поменутих концерата упућује на даља истраживања о продавцима и дистрибутерима грамофонских плоча који су својом активношћу значајно утицали на музичку и медијску културу Краљевине СХС – Југославије у првој половини 20. века.

Листа референци

Anon. (1979) „Broj radio-pretplatnika”. U Milan Bulatović et al. (ur.), Ovde Radio-Beograd: zbornik povodom pedesetogodišnjice, Beograd: Radio-Beograd, 293. / Анон. (1979) „Број радио-претплатника”. У Милан Булатовић и др. (ур.) Овде Радио-Београд: зборник поводом педесетогодишњице, Београд: Радио-Београд, 293.

Dumnić Vilotijević Marija (2019) Zvuci nostalgije: istorija starogradske muzike u Srbiji, Beograd: Čigoja štampa: Muzikološki institut SANU. / Думнић Вилотијевић, Марија (2019) Звуци носталгије: историја староградске музике у Србији, Београд: Чигоја штампа: Музиколошки институт САНУ.

Ceribašić, Naila (2021) „Music as Recording, Music in Culture, and the Study of Early Recording Industry in Ethnomusicology: A Take on Edison Bell Penkala”, IRASM 52–2: 323–354.

Holmes, Thom (ed.) (2006) The Routledge Guide to Music Technology, London: Routledge.

Jakšić Subić Jasmina (2020) „Muzika kao kolekcionarska strast i inspiracija”. In Muzički intermeco: kolekcija gramofonskih ploča Pavla Beljanskog, Novi Sad: Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, 9–15. / Јакшић Субић, Јасмина (2020) „Музика као колекционарска страст и инспирација”. У Музички интермецо: колекција грамофонских плоча Павла Бељанског, Нови Сад: Спомен-збирка Павла Бељанског, 9–15.

Jovanović, Raško V. (1968) „Prvi koncert sa ploča u starom Beogradu”, Pro Musica 29: 6. / Јовановић, Рашко В. (1968) „Први концерт са плоча у старом Београду”, Pro Musica 29: 6.

Кaran, Marija M. (2019) Muzička koncepcija radijskog diskursa versus auditorijum – vidovi transformacija međusobnih relacija sagledanih u interdisciplinarnom polju teorije medija, neobjavljena doktorska disertacija, Beograd: Univerzitet umetnosti.

Kocić, Ljubomir i Ljubinko Miljković (1979) „Tragovima sazvučja muzike”. U Milan Bulatović et al. (ur.) Ovde Radio-Beograd: zbornik povodom pedesetogodišnjice, Beograd: Radio-Beograd, 103–128. / Коцић, Љубомир и Љубинко Миљковић (1979) „Траговима сазвучја музике”. У Милан Булатовић и др. (ур.) Овде Радио-Београд: зборник поводом педесетогодишњице, Београд: Радио-Београд, 103–128.

Kokanović Marković, Marijana (2014) Društvena uloga salonske muzike u životu i sistemu vrednosti srpskog građanstva u 19. veku, Beograd: Muzikološki institut SANU. / Кокановић Марковић, Маријана (2014) Друштвена улога салонске музике у животу и систему вредности српског грађанства у 19. веку, Београд: Музиколошки институт САНУ.

Marković, Radivoje (1979) „Prve godine”. U Milan Bulatović et al. (ur.) Ovde Radio-Beograd: zbornik povodom pedesetogodišnjice, Beograd: Radio-Beograd, 11–27. / Марковић, Радивоје (1979) „Прве године”. У Милан Булатовић и др. (ур.) Овде Радио-Београд: зборник поводом педесетогодишњице, Београд: Радио-Београд, 11–27.

Milojković, Milan (2020) „Zbirka gramofonskih ploča Pavla Beljanskog – mali putopis o evropskoj međuratnoj diskografiji”. U Muzički intermeco: kolekcija gramofonskih ploča Pavla Beljanskog, Novi Sad: Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, 25–32. / Милојковић, Милан (2020) „Збирка грамофонских плоча Павла Бељанског – мали путопис о европској међуратној дискографији”. У Музички интермецо: колекција грамофонских плоча Павла Бељанског, Нови Сад: Спомен-збирка Павла Бељанског, 25–32.

Nikolić, Mirjana (2006), Radio u Srbiji (1924–1941), Beograd: Zadužbina Andrejević.

Pejović, Roksanda (2004) „Muzika u službi omasovljavanja muzičke kulture u Beogradu između dva rata (1919–1941)”. U Vesna Mikić i Tatjana Marković (ur.), Muzika i mediji: Šesti međunarodni simpozijum Folklor–Muzika–Delo, Beograd, 14–17. novembra 2002, Beograd: Fakultet muzičke umetnosti, 189–200. / Пејовић, Роксанда (2004) „Музика у служби омасовљавања музичке културе у Београду између два рата (1919–1941)”. У Весна Микић и Татјана Марковић (ур.) Музика и медији: Шести међународни симпозијум Фолклор–Музика–Дело, Београд, 14.–17. новембра 2002, Београд: Факултет музичке уметности, 189–200.

Prodanov, Ira (2020) „Muzika i muzičari Pavla Beljanskog”. U Muzički intermeco: kolekcija gramofonskih ploča Pavla Beljanskog, Novi Sad: Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, 17–23. / Проданов, Ира (2020) „Музика и музичари Павла Бељанског”. У Музички интермецо: колекција грамофонских плоча Павла Бељанског, Нови Сад: Спомен-збирка Павла Бељанског, 17–23.

Pustišek, Ivko (1979) „Pravni propisi – okvir u kome se razvija i deluje Radio-Beograd”. U Milan Bulatović et al. (ur.) Ovde Radio-Beograd: zbornik povodom pedesetogodišnjice, Beograd: Radio-Beograd, 257–272. / Пустишек, Ивко (1979),„Правни прописи – оквир у коме се развија и делује Радио-Београд”. У Милан Булатовић и др. (ур.) Овде Радио-Београд: зборник поводом педесетогодишњице, Београд: Радио-Београд, 257–272.

Simić Mitrović, Darinka (1988) „Da capo all’ infinito”: pola veka od osnivanja Simfonijskog orkestra i Hora Radio-televizije Beograd, Beograd: Radio Beograd.

Simović, Živomir (1989) Vreme radija: hronika Radio-Beograda: 1924, 1929, 1945, 1989, Beograd: Radio-Beograd. / Симовић, Живомир (1989) Време радија: хроника Радио-Београда: 1924, 1929, 1945, 1989, Београд: Радио-Београд.

Srećković, Biljana (2007) „Radio Beograd u kontekstu modernizacije srpskog društva između dva rata”, Novi zvuk: internacionalni časopis za muziku 29: 109–129. / Срећковић, Биљана (2007) „Радио Београд у контексту модернизације српског друштва између два рата”, Нови звук: интернационални часопис за музику 29: 109–129.

Švarc, Rikard (1931) „Muzika u domu”, Muzički glasnik 3–4: 78–87. / Шварц, Рикард (1931) „Музика у дому”, Музички гласник 3–4: 78–87.

Todorović, Aleksandar Luj (2009) Umetnost i tehnologije komunikacija, Beograd: Clio.

Tomašević, Katarina (2009) Na raskršću Istoka i Zapada: o dijalogu tradicionalnog i modernog u srpskoj muzici (1918–1941), Beograd: SANU, Muzikološki institut, Novi Sad: Matica srpska, Odeljenje za scenske umetnosti i muziku. / Томашевић, Катарина (2009) На раскршћу Истока и Запада: о дијалогу традиционалног и модерног у српској музици (1918–1941), Београд: САНУ, Музиколошки институт, Нови Сад: Матица српска, Одељење за сценске уметности и музику.

Tschmuck, Peter (2012) Creativity and Innovation in the Music Industry, Berlin: Heidelberg: Springer Verlag.

Vesić, Ivana (2015) „Muzički program Radio Beograda između dva svetska rata i fenomen nacionalne i kulture ’pedagogije’”. U Ivana Medić (ed.), Radio i srpska muzika, Beograd: Muzikološki institut SANU, 15–30. / Весић, Ивана (2015) „Музички програм Радио Београда између два светска рата и феномен националне и културе ’педагогије’”. У Ивана Медић (ур.), Радио и српска музика, Београд: Музиколошки институт САНУ, 15–30.

Грађа

DNBS (2022) Digitalna Narodna biblioteka Srbije 2022. Radio Beograd: nedeljni ilustrovani časopis 1929–1940. / ДНБС (2022) Дигитална Народна библиотека Србије 2022. Радио Београд: недељни илустровани часопис 1929–1940.

https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0C63382FCE9107DE078680FD37CF9555 (приступљено 27. 2. 2022.)

1929: 1–5, 12, 16, 29, 39.

1930: 4, 10, 15, 27, 31, 39–51.

1931: 1–40, 42–43, 51.

1933: 52.

Istorijski arhiv Beograda, Fond Kredit-inform / Историјски архив Београда, Фонд Кредит-информ

IAB 2474–1489 / ИАБ 2474–1489:

„Harmonija”, Aleksandar Goldman, Beograd, Terazija. 12. s. a.

„Harmonija”, trgovina klavira i nota, Aleksandar Goldmann, Bgrd. Terazije 12. 31. 12. 1940.

„Harmonija”, Klavier-und Notenhandlung, Aleksandar Goldmann, Terazije 12. 2. 1. 1941.

„Harmonija”, Klavier-und Notenhandlung, Aleksandar Goldmann, Terazije 12. Nachtragsbericht. 17. 1. 1941.

IAB 2474–7071 / ИАБ 2474–7071:

Ilić i Andrejević, elektro-tehničko i mašinsko stovarište, Beograd, Milorada Draškovića 7. 19. 9. 1935.

Ilić & Andrejević, technische Artikeln, mechanische Werkstatt, Beograd, Milorada Draškovića ul. 7. 19. 9. 1935.

Ilić & Andrejević, technische Artikeln, mechanische Werkstatt, Beograd, Milorada Draškovića ul. 7. 27. 2. 1936. / 13. 5. 1937.

IAB 2474–22194 / ИАБ 2474–22194:

Jefta Pavlović & Co. Beograd, Kneg. Ljubice 11/1, 31. 12. 1936.

Jefta M. Pavlović & Co., trgovina kancelarisko-tehničkog materijala, radio aparata, gramofona i gramofonskih ploča, BEOGRAD, Jakšićeva ul. 7. (beleška na nemačkom jeziku), s. a.

Jefta M. Pavlović & Co., trgovina kancelarisko-tehničkog materijala, radio-aparata, gramofona i gramofonskih ploča. 16. 8. 1940.

Istorijski arhiv Beograda, Fond Trgovinska komora u Beogradu / Историјски архив Београда, Фонд Трговинска комора у Београду

IAB 509, inv. br. 28 / ИАБ 509, инв. бр. 28:

Потврда о пријави радње. 7. 3. 1923. (датум у заглављу документа: 28. 3. 1932).

Дозвола за издавање пријемних радио-апарата и њихових делова. 6. 2. 1945.

IAB inv. br. 28, reg. br. 2793 / ИАБ 509, инв. бр. 28: рег. бр. 2793:

Молба Трговинској комори за издавање потврде о регистровању радње. 28. 2. 1945.

Матични лист радње. 28. 2. 1945.

Матични лист власника радња и пословођа. 28. 2. 1945.

Матични лист радње (пословни подаци). 28. 2. 1945.

Штете нанете радњи за време од 6.IV 1941. до 20.X1944. године.

IEF (2022) Institut za etnologiju i folkloristiku, „Diskograf“ / ИЕФ (2022) Институт за етнологију и фолклористику, „Дискограф”. https://Pathé .ief.hr/istrazivanja/znanstveni-projekti/diskograf/ (приступљено 28. 2. 2022.).

Pavlović, Jevta M. (1909) Grammophon: Spisak hrvatskih, bosanskih, srpskih i crnogorskih gramofonskih i zonofonskih ploča: Списак хрватских, босанских, српских и црногорских грамофонских и зонофонских плоча. Beograd: Jevta M. Pavlović / Павловић, Јевта М. (1909) Grammophon: Spisak hrvatskih, bosanskih, srpskih i crnogorskih gramofonskih i zonofonskih ploča: Списак хрватских, босанских, српских и црногорских грамофонских и зонофонских плоча. Београд: Јевта М. Павловић. https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_30D26F300F969C72FFFEBBA1BF7D6CBB (приступљено 20. 12. 2021).

Palić, Mita Đ. (1913) Ilustrovani cenovnik gramofona (govorećih mašina) i spisak najnovijih srpskih ploča. Pančevo: Mita Đ. Palić / Палић, Мита Ђ. (1913) Илустровани ценовник грамофона (говорећих машина) и списак најновијих српских плоча. Панчево: Мита Ђ. Палић.

https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BE56D6D655D3427EF913424C0E29CE67?virtuelne=NBS/MuzikaIZvuk/katalozi_izdavackih_kuca (приступљено 20. 12. 2021).

Marija Maglov

Aspects of the Interaction between Radio and the Recording Industry: Example of the His master's Voice concerts on

the Radio Belgrade Programme

(Summary)

A rarely discussed topic regarding early local discography as well as the radio industry concerns the so called “concerts of gramophone records”. While commercial editions of recorded music made up a large part of Radio Belgrade’s programme, especially in first years of its broadcasting and before the formation of all its ensembles, it was never the subject of broader research (at least, in the present paper’s author’s knowledge). The content of those concerts could be found in the journal Radio Beograd: nedeljni ilustrovani časopis, which was the basis for their analysis. More precisely, the paper is based on the detailed analysis of the programme announcements between October 1930 and October 1931, since it encompasses the first year in Radio Belgrade’s early period in which the detailed content of the broadcasted records is printed. The focus in the paper was put on His Master’s Voice concerts, whose variety of concepts also offers an insight into the conception of other broadcasted concerts of gramophone records. The detailed content of His Master’s Voice concerts is given in the Appendix. In addition to giving a more detailed account of the music that the audience of Radio Belgrade could listen to in the researched period, “concerts of gramophone records” also led to some valuable insights on the offer of Belgrade’s gramophone record sellers, who were lending their records to be broadcast on radio, thus ensuring the advertisement of their offer, albeit with questionable economic success. This local example of early connections between the industries of radio broadcasting and record business within the music industry was also rarely subjected to research. For that reason, the businesses of Jevta M. Pavlović, Ilić i Andrejević and Muzička kuća “Harmonija” was presented based on the archive documentation.